Учитељ

156

а) о друштвеним привредним односима, где би ушла

политичка економија са својом историјом и техничка знања.

5) о моралним односима, где би ушла историја у вези са социологијом, лепа књижевност (приче, басне, и тд.) и историја религије, и основи етике и философије.

с) о језику, где би дошли писмени састави, граматика, синтакса и т. д.

Овоме знању, које говори о друштву и његовим одно-

сима, кад се неби додала друга група знања, која говори 0 појавама у природи, онда би знање било непотпуно. За то се мора узети грађа и из овог другог великог извора, и природе, која ће допунити, прошитити и учврстити умни

хоризонат васпитников. Уз ову групу предмета иде и ма-

тематика. Као асоцијативни предмет међу ове две велике

области знања човечијег служи географија, јер она једним делом својим (физич. геогр.) говори искључиво о природи, а другим делом (полит. геогр.) о друштву. ___- Кад, поред ових знања које напоменусмо, унесемо у наставни план још уметности и гимнастику, онда имамо потпуни наставни план.

Остварење оваког наставног плана, путем концентрације, значило би много у наставном раду.

Пошто смо показали на главне изворе нашег сазнања и нагласили, да из њих треба узимати наставно градиво, и међу овим истакли оно, које је понајважније, треба да видимо како ће се то знање узимати и међусобно повезати па да одговоре ономе циљу, који желимо постићи.

Има педагога, који мисле, да је најбоље узимати градиво из садашњости, па га средити по методичким принципима од ближега даљем, од познатога непознатоме.

Али ми да би смо на ово питање одговорили морамо ићи психологији, да у њој нађемо за то принципе. Пре свега морам напоменути то, да се градиво васпитно не сме узимати од ока, без обзирце, већ се мора пазити на нарочите услове, а ти су:

а) Да то градиво одговара циљу васпитања.

ђ) Да одговара потребама савременог културног друштва и -

с) Да одговара ступњу дечијег схватања.