Учитељ

170. школску хигијену и њену педагогику и методику на лицу. места. Он би тада морао увидети да се ми „прилично“ недовољно бринемо о нашим школама и нашим ђецима. А "кад је „стање створи“ овако у сред српске престонице (сем Савинца, Дорћола и Палилуле), у нашим Јелисејским Пољима — код „Саборне Цркве“ и на Теразијама“, онда, како ли наше школе и наши ђаци морају изгледати по Омољу, Топличком и Ужичком округу!2!...

По себи се разуме да свега тога нема не само у Паризу и Гаршу, него ни у најудаљенијим крајевима велике Француске,. Кад сам овим поводом у виду шале поставио учи_ тељима питање: „Да ли понеки од ваших ђака — кад је топло време — немају обичај да који пут дођу у школу без ципела (рједа пиз),“ они ми одговорише да то ни једноме ђаку није допуштено, нити је то у њих обичај; „онда наши ђаци не би били ђаци него гамени“ а ми у нашим школама немамо гамена него само ђака.“

в

#

Изненадиле су ме школске табле у француским шко-

лама. Докле се наши учитељи и школски одбори једва на једвине јаде састарају и за по једну једину школску таблу, | дотле по свима француским школама и у свима разредима _ _ видите по две, три и четири табле и то врло лепе и велике“. Па не само то, него су Французи у тој издашности пошли и „мало“ даље. Они су на висини од 75 сантиметара од патоса, а толико исто и у ширини око целога зида у разреду, свуда унаоколо, направили — узидали формалан појас од онога камена, од кога се праве мале ђачке таблице (камен листац). И већи број великих табли и ова појас табла чине њнховим наставницима врло велике услуге и _ олакшице у предавањима. Кад наши учитељи изведу не-

1 О свему томе у нас нема нигде ничига штампанога п објављенога. Ми „дипломатски све то кријемо....

2 Те сат де Рат = париски адраповац. А често су пи ови париски „адраповци“ мало боље одевени од многих наших ђака по основним п средњим школама/... - ~

8 Напред смо поменули да је простор по њиховим учионицама много већи него по нашим. - -