Учитељ

208

и бради; у другом крају, у ритама на земљи, крчи неко женско створење.

У овој бледој потмулој светлости, која изумире, уз хуктање бесомучног ветра напољу и јечање оне жене што лежи на земљи, изгледала је унутрашњост ове колебе права слика беде и јада.

Да ли се ко сећа ових јадника што живе по јазбинамаг питао је се учитељ. Ваљда где је у животу праћен невољом, он је увек имао и сувише осећања за туђ бол. Пошто испричаше становнику ове колебе своју незгоду, запитаће учитељ:

— Ко ти је ово пријатељу г

— Жена, — одговори овај обори главу гледајући у пламен што догорева и повуче још дубље у себе дим из мале луше.

— Па је ли болесна, шта јој јег

— Лежи тако већ 7 година. Није у стању еа се исправи ни да устане на ноге, вуче се побаучке.

— У том жена закрча и јекну јаче. Учитељу би тешко и не-. угодно. Чињаше му се ипак, да би лакше подносио напољу ударце ветра и зиме, него ли ово жалосно мученичко крчање у овој рупи.

Спасојко извади лулицу и напуни крџом, а домаћин изиђе да потражи напољу мало мокрог грања, ако је још остало.

Врати се, ето га носећи нешто ограњака и трња, које спушти на ватру. У диму, који се диже од влажног грања, наставише невесео разговор, слушајући јадање болесничино. Кад кад само плане за тренутак који суварак и лелујави пламен осветљава њихова каљава упрскана лица и одело, гараве дуваре колебе и жену која

лежи у крпама на земљи. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

Исправка. У прошлој (2.) свесци „Учитеља“ поткрале су се две погрешке у рецензији на „Учитељски Гласник“ стр. 130. Тамо пише да су старији учитељи задржали радикалну странку, а треба да се каже: задужили.

Сем тога, ту је изостало и то, да је заслуга старијих учитеља, политичких бораца, за измену закона о народним школами и у томе, што су умели изнети лоше стране школског уређења и учитељског стања, и што су умели задобити за то јавно мњење и меродавне факторе.