Учитељ

150

неминовно морало пропасти. У том погледу са животињама "стоји сасвим другојачије, оне долазе с многим нагонима на свет и с далеко јачом физичком енергијом што чини те се животиње још у првим данима свога живота могу врло лако оријентисати у спољњем свету. Код детета нема те физичке снаге а нагони су његови тако слаби, да се оно без родитељске помоћи не би могло одржати. Даље, и време њихова развића разликује се, док се животиње за врло кратко време потпуно развију, дотле код човека период његова развића траје много дуже. Утицај куће не остаје усамљен, него се доцније допуњује и проширује школом која још јаче потпомаже развитак ученика у свима правцима. Само тај утицај не треба сувише прецењивати и мислити да је он једини услов га развитак дечије природе. Велика је заблуда мислити да је дух детињи као нека празна табла, чији садржај треба споља да дође. Напротив, душевна је супстанца продукат друштва и то оног ступња на коме се то друштво налази. Тај продукат су праформиране клице условљене наслеђем. И у колико се имају на уму ове урођене клице душевне супстанције у толико може бити говора о неком урођеном квалитету воље. Само што оне нису према погледима Шопенхауеровим константне, него за развиће способне. Прем атоме задатак породице и школе у суштини може бити само тај, да све оне диспозиције које се у осећањима и нагонима испољавају потпомогну ако оне обећавају добар правац воље, а напротив, све рђаве особине спречавати и угушивати, да би се на тај начин у васпитанику развило само оно што је добро. Као што смо из горњег видели васпитање и образовање није нешто што би једино с поља долазило, јер свака индивидуа доноси са собом и потенци_ јалну способност како у моралном тако и у физичком и интелектуалном правцу. Школа има дужност да овим првобитним формама да одређен облик и да их испуни садржајем. Развиће индивидуе слично је развићу читаве једне нације и за то ћемо у кратком проматрању њиховог упоредног развића извести и доказати исте процесе. Ни једна нација није се могла на једанпут наћи на овом културном ступњу на коме се данас налази; већ је томе ступњу морао