Учитељ

предходити читав низ простијих културних ступњева по је-

дан процес или по једну фазу у развићу дотичне нације. Митско обележје показује први ступањ у развићу једне на-

ције. Сам језик из тог доба најјасније показује обележје

тога ступња. Појезија је психолошка неопходност овог ступња. На овом ступњу претежу чулни утисци као и код детета и

тада се појављује вера у различите природне моћи. На овом ступњу је апсолутна влада ауторитета. Овом ступњу одго-

вара у развићу индивидуе ступањ фантазије. На другом.

ступњу почиње да се развија историјска свест о свему што

је прошло, на том ступњу постале су многе приче, које су

се преносиле с колена на колено. Већ овај ступањ показује самостално обележје и ма да још влада ауторитет ипак се јавља

тежња за самосталним тумачењем многих појава. Тек на трећем и последњем ступњу јавља се скептичко размишљање о сва-

кој појави. На том ступњу изведена је потпуна еманципа-

ција од ауторитета и тај ступањ одговара потпуној зрелости

индивидуе. Ово је историски доказ да је потреба ауторитета природна и психолошка нужност. –

Под утицајем родитељског ауторитета код деце се раз“

вијају најнежнија осећања љубави и симпатије, која су истина у прво време ограничена на врло узани круг породични,

пошто је то за дете једини довољно познати свет, али се

то доцније проширује и на веће кругове, само ако у поро- |

дици владају међу члановима потпуно хармонични одношаји.

Нарочито одношај матере према детету веома је важан за развиће моралних интереса и моралне снаге у опште. Пожртвовање материно, љубав и брига родитељска, љубав

браће и сестара даје могућности да се код деце развије јединство и хармонија осећања са свима члановима породице. (Ово силно осећање љубави према породици чини важан

услов за доцније развиће љубави према васпитачу, без које би готов цео васпитачки рад, а нарочито рад на чисто мо-

ралном пољу био потпуно илузоран. Како ће васпитач своју

дужност схватити, како ће удесити свој одношај према ученицима, па према томе и какав ће ауторитет код деце имати зависи искључиво. од његове природне умешности и од

воље коју показује у раду. Његова дужност није само да

наставља; него је његова најпреча дужност да облагороди