Учитељ

466

Из свих горњих података о новим предметима истраживања наше науке види се еминентна практична важност њихова. Само у једном погледу хоћу да их допуним. Све, што сам довде изнео, тицало се измене педагошког истраживања у смислу индивидуалне педагогике, чија је средотежна тачка одношај учитеља према одношају ученика. Али се лако може показати, да се и социјална педагогика, којој је одношај општег васпитног рада према друштву полазна тачка, може обрађивати с успехом овом новом методом. У спор о одношају између индивидуалне и социјалне педагогике, на жалост не могу за сада ближе да улазим; по моме нахођењу јесте немогућно, да се социјалној педагогици определи други какав положај, сем драгоцене допуне индивидуалне педагогике, пошто социјална педагогика истражује одношаје научно испитаног и основаног васпитног рада према друштву као приређивачу своме. Али смо далеко од тога, да социјалној педагогици признамо макар само и приближно онакву егзактност и сигурност у резултатима њезине методе, какву већ одавно има: индивидуална педагогика. Социјална педагогика је постала или од потпуно ненаучне и дилетантски употребљене рђаво схваћене еволуционистичке идеје и ло-. гичких погрешака, као што је она, да је индивидуа само апстракција, а не нешто стварно, док је међутим само друштво стварно (дакле стварно друштво, које се састоји из нестварних јединака!) — така је социјална педагогика од Бергемана — или пак она почива на једној конструктивној метафизици, чије резултате данашња психологија избегава, и услед тога долази до психолошких тврђења, која нису ништа друго до делови опште реченице, које ништа не казују, а делом пак заблуде у тврђењима — таква је код Наторпа.

С тога је неопходно потребно, да се социјалној педагогици даде најпосле нова метода, којом би се могла подићи до научне важности, а ту пружају једино помоћ експерименат и социјална статистика. На који ће начин педагошки експерименат ступити у службу социјално-педагошких задаћа, то објашњавају сви покушаји, који или нарочито траже или узгред пазе, од каквог су утицаја на духовни рад дечји у опште или на развитак одређеног круга представа дечјих: социјална средина, положај, занимање и имо-