Учитељ

469

се чак само књигом баве, састоји се у томе, ко зна више појмова, чији је речник којим се служи шири и обимнији. Јер и најинтелигентнији, и онај који може брзо да чита, ипак застане у читању, чим наиђе нову, непознату реч по своме значењу. Њему је та реч с две стране непозната: и као једноставна, комплексна слика и као појам. Ту је очи. гледно да није застао у читању због непознавања слога или слова, јер нема ниједно непознато слово, већ због нарочитог, новог комплекса, комбинације слова и због непознавања појма — значења те речи. Из свију ових горњих разлога учитељи не треба да се плаше тога, што ће деца да уче речи на памет, па да због тога неће довољно упознати слова. Овим многи учитељи правдају то, што читање врше зглашавањем по словима, јер веле тада деца теже уче напамет слогове него речи. Међутим код деце је у овим годинама јако развијена фантасија и непосредна репродукција — механичко памћење. И ако постоји бојазан од памћења речи, онда постоји иста бојазан и од слогова. Зато је боље да деца памте речи, које у исто време представљају појам, него да памте поједине слогове, чиме се још од првих школских дана полаже темељ духовној згради у којој се почев од ! раз., па док не сврши гимназију, механички памти. Зато се не треба бојати, нити се може један психички процес спречити, да се честим и дугим понављањем т. |. читањем нешто научи на памет. Овде се напослетку учитељи могу помоћи тиме, ако од деце траже да промењеним, својим речима кажу шта су прочитали, јер се то чак и програмом тражи. Сем тога, чим учитељ осети меморисање, он може овда онда да предузме читање у тексту прекореда. Ну не треба заборавити да је учење и распо-

знавање речи и њиховог значења чак потребно, пошто се

читањем појмова сукцесивно — један за другим ређају и асоцирају. Јер као што код речи, поједини гласови. или слова у комплексу — суми, представљају једну изразну

целину и општу укупну представу у свести, тако се у читању иде још и даље, где више речи везујемо у једну мисаону комплексну целину, коју називамо реченицом. Дакле оно, што су слова за целину речи, то су речи за целину

мисли — реченице. Тоталитет, укупну комплексну целину