Учитељ

478

мове, ако се науче да више цене простоту и чистоту него све спољне обмане и површности.

Као што сам казала на првом је месту дужност родитеља, да се о деци старају, а после њих долазе наставници. Они морају поред усмених опомена периодично да прегледају косу све деце а нарочито новоуписане деце или деце која су дуже од школе изостајале. Да се ваши изнађу потребна је извесна доза извежбаности и многи је наставник почео искуство да стиче на себи самом, као жртву свога позива.

Обично сама школска деца констатују важност на својим друговима и пријављују их наставнику, а овоме ће бити лако да их нађе, ако их потражи на њиховим омиљеним местима: потиљку, иза ушију или на слепим очима. Ту их има највише, ма да се оне неограничавају само на те делове главе.

Наставници су и сувише мало обавештени практично и теоретично како о овоме специјалноме предмету тако и о другим ненормалним појавама на школској деци. С тога би било веома потребно на какав сходан начин дати потребну количину знања хигијенских школских прилика, те да имају могућности да у границама своје дужности, сузбијају све школске недаће у које долази и овај мали паразит.

Да би могли са успехом да дођемо до жељеног резултата, требало би код нас увести још неке мере, које по осталим државама већ постоје и које се односе на родитеље школске деце. Нека буде довољно, што ћу изнети као пример следећу одредбу која се односи на сузбијање вашљивости у народним школама вароши Цириха од октобра 1902. год. Она гласи:

1.) Наставничко особље има да извести надлежнога лекара о деци, која имају ваши или гњиде, и то са тачним личним описом.

2. Родитеље пријављене деце има лекар да позове преко школске канцеларије, да своју децу од вашију и гњида очисте. Родштељи добијају штампано упуство о чишћењу пи требљењу вашију. Дете добија тродневно осуство од. школе, да би се очистило; О овоме осуству школска канце-