Учитељ

491

и посматрање књижевних дела, погледи, који су супротни досадањој филолошко-догматичкој критици. М тако овим предавањем обележавају се нови путеви за оцену књижевних појава.

У осталим прилозима писац је тражио порекло комедијама Марина Држића, учинио библиографско-критички преглед скуп. нар. приповедака, прокритиковао Јоакима Вујића „Путешествије по. Србији“ и Ч. Мијатовића „Цариградске слике и прилике“, и у једној топлој и примамљивој слици описао живот и рад симпатичнога писца, Србина Дубровчанина дум Ивана Стојановића.

Приповетка о девојци без руку. Студија из српске и југослов. књижевности од Павла Поповића. Награђено из фонда д-ра Радивојевића. Издала Срп. краљ. академија. Београд, 1905. ц. 25. 123:78.

Марљиво истраживање порекла и издања једне приповетке из старије писмене српске и југословенске и усмене нар. књижевности упоредно проучавање варијаната њезиних у страним књижевностима. Обилата употребом извора. -

Дом сиротне деце у Београду, од Тих. Остојића. Нови Сад 1905. стр. 24. м. 88.

Писац описује топлим потезима Сиротињски дом у Београду и тиме пледира за оснивање „сличне установе у своме крају.

Набоб. Париске друштвене прилике. Од Алфонса Додеа, превео с француског проф. Ал. М. Станојевић, Београд, 1905. стр. 605 лав 3. |

Један од најбољих француских романа, пун душе и живота, силних потеза и широке основе. Доба другога францускога царства, споља углађено, изнутра труло, искварено, пусто, деморалисано, ври туна и кипи силно истинитим сликама, које чисто узбуђују нерве својом рељефношћу. Сав живот и јавни и тајни, и општи и интимни, ту је оцртан маркантним цртама и драстичним бојама, без поштеде и без милости, пером неумољива историка, кроничара, који је видео и проживео оно, што прича.

Свега има у роману. Цела друштвена скала, оздо са дна каљуге до високих врхова господства, ту се прелива у свима рефлексима стварности, у којима се види човек исвалаж његова положаја, сва таштина његове борбе и напрезања.

Стил је елегантан. С мало се казује много. Вешто пробране и бачене црте дају необично јасну и верну слику, која се својом силином дубоко урезује у душу, те књигу чини веома симпа-