Учитељ

496

. тувана топлота, пуним гала и нечистоте, живе деца. Често су ти собичци још и влажни и мрачни.

Код великопоседника. настава обично 8—0 породица радничких у једној соби, те тако „између 20—25 спавача, прибира мали детињи мозак искуства, 0 греху, беди и смрти“. а да и не говоримо о заразним болестима.

Па ни имућни сељак не обитава боље; ако има две одаје, обитава у једној ако има 2—6 успремних соба, цела, породица (деда и баба, родитељи н деца) служи со само једном или највише двема. а

Још су гора обиталишта по умерама и земуницама словачким и румунским.

Свој чланак завршује писац речима: )

„Ових дана одзива се из Угарске само ентузијазам наших фразама преиспуњоних говорника, који се граде важним и значајним. Ја бих рекао, да у тој вемљи, на пространим и исушеним пустарама, на окрајцима вода трском прораслих, склоњеној У студеним кутевима северних и источних Карпата, таворе милиони малих људи своје чемерне дане у највећој беди,“ -

Када би случајно писац предњих редака походио и неке наше крајеве, па 0 њима донео свој суд, да ли би се они у колико разликовао од ових бедних прилика у нашем суседству: =» Годечеван.

Двадесетпетогодишњица Неофцита Рилског. — 4. јануара ове год. на-_ вршило се двадесет и пет година од смрти Неофита Рилског заслужног бугарског учитеља, педагога и књижевника, првог радника на бугарском просветном препорођају. -

Неофит Рилски родио се 1793 год. у селу Бањи у Равлошком. Школовао. се у свом родном месту Мелнику и Букурешту. Покалуђерио се у манастиру Рилском отуда је и добио надимак Рилски. Од 1828—1882 год. био је учитељ у Самокову па се опет вратио у манастир. После неког времена: живео је у Букурешту где се бавио поради свога усавршавања а одатле се врати у Габрово тде отвори школу и око себе прикупи све даровитије младиће из околних вароши и села. Та школа била је први расадник за бугарско обравовање п отада. се у Бугарској свуда почну отварати такве школе и народна је просвета коракнула напред. У Габрову је Неофит Рилски остао до маја месеца 1887 год. За то време поред свога учитељеког рада написао је прву бугарску граматику (штампану у Крагујевцу), превео Јеванђеље на бугарски језик, п написао живот Ивана Рилског бугарског свеца.

Он је позиван ва време владе кнеза Милоша за епископа шабачког у Србији али се није хтео примити, а нуђено му је и за пловдивеког владику. Као прост учитељ учитељевао је он у разним селима у Бугарској, отварао школе, · састављао уџбенике и упуства за предавање наставних предмета, у

: У пролеће 1848 патријаршија га позове за учитеља словенског језика на | острву Халки где је отишао и остао до 1952 год. а одатле се вратио, опет у. _ манастир Рилски где је и умро 1881 године. -

- Највнатнија његова. дела су: „Словенска Хрестоматија“. „Бугарски речник“, Црквени Типих и др. писао је и Буквар, Катихизис, Аритметику и др. књижице за школу а оставио је и неколико прикладних песама. |