Учитељ

512

Он раздражено — као да се свађа с ким — развијаше запо- | чету тему и налазаше за њу потврде у давној прошлости Српског Народа.

— Кажем вам — говораше он својим дубоким јаким гласом | застајкујући у ходу — кад је год Српски Народ имао на управи јаку гвоздену руку, он је био силан славом увенчан. Ено вам Не- . мање и Душана. А кад је год та рука била попустљива, слава је се српска гасила. Ено вам Уроша. Попуштати народу, значило је у прошлости пустити га да робује великашима, у садашњости — да робује демагозима. У прошлости су Србију експлоатисали великаши и давили је међусобним зађевицама, данас то хоће да раде лукави демагози. Рад је првих водио пропасти, рад других води још горој...

(НАСТАВИЋЕ СЕ)

Јавна Благодарност

Народној читаоници, при школи глоговачкој у срезу мачванском, поклонили су пригодна дела за народ ови приложници:

1) г. Влада Д. Илић председник лозничког првостепеног суда 20 комада разних књига. 3

2) г. Др. Светозар Марковић лекар у Београду 6. комада разни књига.

3) г-ђица Перса поч, Јанка Веселиновића из Глоговца 5. ко. мада разних књига.

и 4) г. Сергије Поповић игуман манастира Раванице лист „Српски Пчелар“ за 1905. год. као спомен на свога пријатеља поч. · Јанка М. Веселиновића књижевника.

Управа, народне, читаонице изјављује дародавцима своју срдачну благодарност са жељом да у њиховом поступку не остану усамљени. -

Бр. 22. 20. фебруара 1906. год.

___у Глоговцу.

Управ. школ. глоговачке

Мил. Д. Дукић