Учитељ

558

похвалу. Од 46 чланака без потписа 19 чланака! узето је из старе читанке, а није нигде то поменуто, нити је поменуто бар име писца дотичних чланака, сем у 4 чланка, од којих се за 2 каже само да су „народне песме“. За 23 чланка треба да погађамо који су њихови оригинали, а који су позајмљени. Међутим, 4 састава очевидно нису њихова, а није назначено чији су (они, ваљда, нису поете!). Ето, ради овога био је потребан предговор у њиховој читанци. А да ли уопште треба писати читанкама предговор или не, о томе овде није реч, нити смо ми у оцени и речице рекли. Узгред буди речено, наше мишљење о предговору није на стр. 620., како сеу одговору тврди, него на стр. 639.!

У истој тачки тврди се да оцењивач „тражи примедбе (стр. 622.), које би објашњавале поједине речи(>) и казивале како је правилно“ (516). Које су то речи које би требало објашњавати у примедби, из речи г. г. састављача се не види. И реченица „које (тј. примедбе) би казивале како је правилно“ куса је, јер не знамо о чему је реч. Примедбе не могу казивати како је правилно, кад не знамо шиша је неправилно. Г. г. састављачи су овом сметеном реченицом ваљда хтели да се мало насмеју нашој једној тачки оцене, у којој смо побројали из читанке најнеобичније провинцијализме, од којих се већина не налази ни у Вукову Рјечнику, те би били и учитељима непознати. Н. пр.: „јападити“, „напун“, „мусав“, „Ссуљати се“, „холо“ и др. Ми смо приметили да је оваке провинцијализме требало објаснити у примедби — ма где она била кад већ нису објашњени у предговору, који не постоји; и од многих учитеља чуо сам да се буне против необјашњених провинцијализама у читанци. Кад једни Французи могу објашњавати у коментару испод текста не само за децу неразумљиве речи, него и "тешко разумљиве реченице, није ваљда толико смешно — колико се г. г. састављачи кикоћу — кад смо казали да је тешко или скоро неразумљиве провинцијализме ваљало објаснити у примедби; јер нећемо ваљда захтевати да наставник сваки час претура Вуков Рјечник, да нађе или не нађе значење неке речи. Али, што је најинтересантније, ми нигде нисмо тврдили да су ти провинцијализми

1 „Девојка“, „Поздрав мајци“, „Поздрав родитељима“, „Ружица“, „Тупеж“, „Не лакоми се“, „Сан“, „Верна крава“, „Два пса“, „Врабац“, „“Таста“, „Житни класи“, „Жетва“, „Јеленче“, „Челица“, „Не дирај у челе“, „Рак и лисица“, „Ветар“, „Поздрав оцу“.