Учитељ

568

2, Главни Одбор у споразуму са надз. одбором и управом музеја нашао је, да музејске ствари треба тачно пописати и проценити, па процену са пописом послати главној благајници Удружења ради књижења, јер су њене књиге судом потврђене. Даље Главни Одбор у споразуму са надзорним одбором и управом музеја (сем г. Путниковића, јер се семо он сам са својим мишљењем одваја) нашао је, да се исплате рачуна по потреби музеја могу вршити само по одлукама управе музеја и Главног Одбора и да сав новац који би за музеј долазио пролази кроз главну благајницу Удружења. Гл. Соколовић и Јањушевић чланови управе нису хтели друкчије ни да раде. Наравно да је тај поступак правилан и да друкчије не би требало ни да буде. Г. Путниковић сам самцит пронашао је, да ту има и неповерења и шиканирања, п т. д. па је дао оставку. Научио да тамо сам ради, па налази да остали чланови управе музеја нису ни потребни и да му Главни Одбор не треба ништа. Другога узрока за његов. оставку Главни Одбор не може да нађе, а није вољан да верује, да се госп. Путниковић могао наљутити и због тога, што му за ову годину није Удружење одредило и плату. Удружење му је. од када је он у музеју управник, дало, ако све белешке буду тачне, на име плате свега 2400 динара, а за ову годину потребе су изискивале, да г. Путниковић треба да ради, бар за ову годину, мало и без плате. Одбор је то с правом могао и очекивати, пошто он не ради у школи.

"3. Чим се пожар догодио, одмах су чланови управе музеја гл. Соколовић п Јањушевић са секретаром Глав. Одбора г. Грујицом Аџемовићем и чланом Надзбрног одбора г. Св. Живковићем тако рећи отрчали музеју и врло савесно спасавали ствари онако, како то пожари допуштају. Доцније је дошао и председник Глав. Одбора са 4 до 5 чланова. Одмах је набављена још једна соба, у којој су смештене све ствари, које би на пољу морале остати, а у томе је г. Путниковић нашао и некакво лично поткусуривање. Пошто су ствари емештене, где су се могле сместити, чланови Управе музејске, сем г. Путниковића, лепо су у ред довели музејску књижницу и опширан извештај о њој написали. Сигурно је, да ће они и све оно друго, по дужности, морати сами у ред довести, пошто је г. Путниковић иступио из управе и није хтео тамо радити, док је био. О даљем напретку и обдржавању музеја нека се г, Путниковић ништа не брине. Исти овај Главни Одбор, који је свагда хтео и умео чувати интересе дружинске и сваку дружинску пару, који је свагда уносио морал и дружински и грађански у другарске односе, који је умео створити и дружински дом и уз припомоћ увиђавних · пријатеља и скоро свега учитељства у земљи ставити удружење на јаку новчану - и дисциплинску основицу, пресећи свако расипање и празно разметање у Удружењу, исти тај Главни Одбор, који се г, Путниковићу не допада, знаће и умеће дати полета и свима осталим дружинским установама, којима се удружење достојно репрезентира као културно-просветни фактор.

Истина је, да има једна ствар, на коју Главни Одбор не може никаква обавештења дати. То је ово. Г. Путниковић изјављује, да је за време пожара лежао у постељи. Главни Одбор не може да објасни, како је он могао из иостаеље, из девете улице, кроз сто и више кућа, видети, да тамо никога нема, да се дошло доцкан, да су ствари „африкански“ бацане, да је за сат све било го-' тово и бацањем упропашћено. Ми, пак, који нисмо били у постељи, видели смо тамо, код музеја, п државне и општинске власти п пожарну чету и око 20 које