Учитељ

269

општинских служитеља, које фамулуза, како по наредбама склањају музејске ствари, где су се онда могле склонити.

+. Пок. Гавриловић није никакав новац оставио Учитељском Удружењу. Он је оставио државној благајници доста новаца, као подлогу за стварање фонда за пензије учитељских породица и тај се новац налази у Управи Фондова. Сви учитељи, п чланови Удружења и нечланови, улажу од своје плате. као што улажу и остали чиновници државни, и из тога фонда учитељске породице примају пенсије. Према томе пок. Гавриловић није добротвор Учитељског Удружења него свега училпељслава, Учитељско Удружење, из благодарности подигло му је споменик на Калимегдану, одвојивши извесну суму од свог новца за то. Исто тако, помоћу свога сопственога новца, а не пок. Гавриловића, Удружење издаје ваљане књиге са сликом пок. Гавриловића, да му се тим одужи за његову велику љубав према свима учитељима, а не само према члановима Удружења. Новац одређен на то стоји и сада. а Удружење је власно давати том новцу форму и име како оно за добро нађе.

5. Госп. Путниковић је још доста које чега помињао, на пр. правио је од 25 учитељеких друштава — само 10; од 400 до 500 чланова Удружења — 100; нешто је говорио о листу „Учитељу“, нешто о кући, о давању новца на приплод (зајмове) п т. д. а све је то толико неозбиљно, да о томе Главни Одбор апсолутно никакав рачун неће да води,

1 марта. 1906 године Главни Одбор

у Београду Учитељског Удружења

УЧИТЕЉСКО УДРУЖЕЊЕ

Извештај Управе Школског Музеја о књижнвици Музеја

Главном Одбору Учштељског Удружења

Главни Одбор Учитељског Удружења одредио нас је, да књижницу Школског Музеја, пренесемо после пожара Школског Музеја у локал Учитељског Удружења, уредимо, и о томе свој извештај њему поднесемо. После свршеног посла то и чинимо.

Све књиге Школског Музеја заједно с књигама пренете су трећи дан после.пожара. Али, при преносу из зграде која је горела, у хитњи, није се могло пазити, да се књиге везују и тако преносе, него су измешане, и тако пренете у Учит. Удружење. Ту су биле оне смештене у једну собу, и тада су неколицина другова са потписатим средили их у толико, што су само подвојене на хиљаде, па и ту је било велике пометње. И од тада су потписати сами сређивали књиге по списку, који срећом није уништен — изгорео — те смо били у могућности, да тачно констатујемо стање књижнице.

Истина, у пожару су пропале многе ретке збирке писанака,