Учитељ

>

669

и, онда ређа за што не би за Марка пошла: јер је он турска придворица, Милоша је опет Кобилишћ, а Рељу је назвала /Тазарско копиле, да га је Циганка родила. То изрече, окрете се и оде.

Али је за ово Марко строго казнио, и сувише свирепо, тако да би је, и поред оволике гордости, требало зажалити, јер јој је Марко очи извадио, а руке одсекао !

Још да наведем кратко, како је народ описао лепоту и стид Српске девојке, те највеће украсе, поред доброг срца.

„Танка струка, а висока стаса“. „Коса јој је кита ибришима; „Очи су јој — два драга камена; „Обрвице с мора пијавице; „Сред образа, румена ружица; »Зуби су јој два низа бисера; „Уста су јој кутија шећера.

„Кад говори, ко да голуб гуче; „Кад се смије, к'о да бисер сије; „Кад погледа, као соко сиви; „Кад се шеће као пауница !!“

Ово је извадак, из једне најлепше и најжалосније песме: Женидба Милић-Барјактара!

За стидљивост имамо пример, у песми: „Српска девојка“ — коју коре, за што гледа преда се, а она одговара, кратко :

„Нисам вила, да збијам облаке, „Већ девојка, да гледам преда се!“

И овом једном речицом све је казано !

Лепота је истина дар природе, и она је онда достојна песме --- кад је природна. Како смо ми данас сиромашни у опису лепоте; свега имамо 5—6 речи, и то безизразни: лутка, дивна богиња, и то је све! Па и наши модерни песници-симболисти описују лепоту тако, — да ми који нисмо песници, само чујемо речи, али с песником не осећамо.

Стидљивост не прави никога: простаком и глупаком; она не брани никоме бити: отмен, васпитан, лепог опхођења па чак и слободан, — отворен, и ако је ово у обичном значењу противно стидљивости. Стидљивост је појам

сложен, али се најлепше разлаже у речи и појмове : смер-