Учитељ

109

твујући првоме српском учитељском конгресу, изјављују једнодушно жељу, да се учврсти и организује морална заједница међу југословенским учитељима. Тога ради позивају се сви присутни да настоје, да се та идеја популарише, а привремени одбор, који је конференцију водио, позива се да настоји, како би се 1907, о великом школском распусту, сазвао први јужнословенски учитељски састанак, да идеју оствари.“

Конференција је, у најлепшем реду и миру закључена у'12 и по, пре подне.

· ПОЗОРИШНА ПРЕДСТАВА

У част првог свесрпског учитељског конгреса управа Народног Позоришта у Београду приредила је на дан 7. августа једну позоришну представу. Она је била сјајно посе· ћена. Кућа је била препуна. Чак су се многи гости, добротом управитеља, могли наместити и поред седишта.

Први комад представе био је први -чин из Јанкова „Ђида“. Глумци и певачки хор беху одлични. Комад је изнео пред гледаоце масу веселих сцена из живота српскога села у Мачви. Лепа народна ношња, онај накит, верна сценерија, необично расположење глумаца, прело и село, довикивање и надпевање, шале и разни народни обичаји и типови згодно изнети на позорницу одушевили су гледаоце, те пљескању није било краја. Нарочито су пријатно заголицале госте оне добро познате песме из првога чина „иде“, песме миле и љупке, које се већ свуда певају. Али је највећи утисак; учинила појава нашега чувенога певача Раје. Он је по улози имао да отпева извесне своје песме. Али он је био и толико увиђаван и толико родољуб. да пред сјајном скупом учини и малу манифестацију писцима „Ђида“ сад већ покојнима — Јанку и Брзаку. Он је заносно у кругу певачког хора отпевао дирљиву посланицу Брзакову, који је овај за живота упутио био своме „карди“ Јанку. Та песма, и дуга и мила, бона успомена на два наша _ преминула песника саслушана је са највећим пијететом. По свршетку се заорио буран аплауз, проломљен громким узвицима „Слава Јанку“. По свршетку комада, заорило се понова из толико грла „Слава... Слава Јанку Веселиновићу!“

Други је комад био Нушићев „Кнез од Семберије“.