Учитељ

11

"Драга браћо и миле сестре, | Пала ми је у део та особита срећа и ретка част, да по лепоме исрпском обичају, славећи са вама заједно двадесет и пет година 'абића и делања Удружења нашега, наздравим здравицу нашим милим "Гростима, нашој рођеној браћи и сестрама, учитељима и учитељиГ"нама из свих покрајина српских и слободне и јуначке Црне Горе. Браћо и сестре, а, по послу и светој и узвишеној дужности, другови и другарице наше! Ја се бојим да нећу умети речима Гујер за то треба и дара и вежбања — да искажем мисли, жеље и родољубиве осећаје ваших домаћина: другова и другарица из сло'"бодне Краљевине Србије; страх ме је да вам нећу умети да отворим душу и срце наше, да у њима прочитате: истоветност наших мисли Оба вашима, наших жеља са вашима, истоветност наших осећаја на'Енионалних са вашим осећајима и истоветност схватања и појимања просветно-културне улоге наше са вашим схватањем и појимањем! “Али ништа зато. Ја сам уверен, моје речи и кад би изостале, довољно је да се само очи у очи погледамо, да братску и сестинску руку једно другоме прихватимо и стиснемо, и ми смо се одмах разумели; ми смо душу и срце један другоме прочитали: ми смо видели да једно сви мислимо, да једно сви тежимо, да једно сви осећамо. А народ наш, мило племе српско, шта он осећа, како он мисли чему он тежи“.., 5 : Браћо и сестре драге! Ако хоћете по чедности, ако хоћете Ото искрености, отворености и доброти душе своје, ако хоћете по родољубљу и јунаштву, ако по љубави према своме, по правич"ности и гостољубљу према туђину, Народ Српски по свету томе и "по свима осталим особинама и врлинама које један народ треба да красе, ни од једног цивилизованог слободног народа није изостао а има их доста пред којима је измакао. Па ипак, ипак нема народа горе среће и несрећније судбине но што је наша срећа и наша судбина! : - ; Откуда нам таква срећа и таква судбина»... Шта је узрок томе2 Је ли то Бог наредио, да ли нам је он такву судбу досудиог Не! Божја воља не може бити да Србин вечито пати пишти, -- „не може, јер би тада Бог био неправедан и немилостив, а ми верујемо у његову вечиту правду и милост. Сваки је своје среће ковач, вели српска пословица. У тој српској мудрој речи има толико тачности да.се изузеци и не виде.