Учитељ

18

То стално вођење рачуна о принципу хуманитета, који је код свакога човека на цени без обзира на то чиме се он занима, то је треће чиме вам се Удружење има похвалити и чиме вас може данас поздравити.

Ви, поштована господо, браћо и другови, и ми, казао сам, браћа смо по занимању и врлинама, браћа и род по крви, по осећањима мислима — по свему. Ми смо све то добро знали, па смо вас за то и у госте позвали. Ми вас свесрдно дочекујемо и свесрдно вас поздрављамо. Правци кретања нашег Удружења за ових 25 година, као што видите, лепи су, корисни су и за поштовање су. Да смо веће друштво него што нам је сад Удружење много би боље било. Кад би са вама заједно на послу били, многи би јачи били и многи би више урадили. Можете мислити како би тек онда силно одјекивали и они омиљени стихови:

„Слога нек стару подигне славу, У слози лежи Србинов спас Слободе златне сунашце јарко Целоме Српству сини што пре За тебе Србин крвцу је лио За тебе гине за тебе мре“ !

У то име, у име заједничког и сложног рада ја свесрдно узвикујем: Добро сте нам дошли! Живели! Хвала вам што сте дошли! Живели и опет живели!!!

Говор госп. Благојевића пропраћен је одушевљеним усклицима.

По овоме г. Благојевић позва конгрес да се конституише. За председника конгреса изабрани беху једногласно ова лица: Из Србије Урош Благојевић, из Црне Горе г. Пламенац, из Аустро-Угарске Јован Благојевић, из Босне Милош Костић, из Старе Србије Андра Гроздановић. За потпредседнике: Јован П. Јовановић из Србије, Мита Клицин из Баната, Гавра Путник и Ђока Милић из АустроУгарске, Петар Катанић из Македоније и Милош Шушљић из: Херцеговине. За секретаре: Милан В. Поповић, Жив. Радосављевић и Мих. Максимовић из Србије, Милана Максимовићева из Новог Сада, Висарион Петровић, Милан Бањанин из Босне и Коста Драгосавац из Славоније.