Учитељ

67

здања, и сада само с одобрењем Министарства Просвјете подижу се школ. здања на мјесту, којега за то одреди нарочита комисија. Благодарећи оваквом раду просвјетне власти и имамо данас с врло малијем изузетком добра шк. здања. Тако исто постигао се повољан успјех и с училима, да су наше школе добро снабдјевене наставнијема средствима. Наше школе имају и своју књижницу, на коју се сваке године мора утрошити од школарине најмање 40 круна. Цио расход око школ. здања, учила и школ. књижница плаћа се од школарине, коју капетан купи уз дацију и предаје школском одбору. Колико треба узети од дотичне школске општине или племена школарине одређују при испиту: ревизор, капетан и школски одбор. Ако је потребна каква већа оправка школ. здања, или прављење новог намјештаја, или школске воде, коју мора имати школа, онда се питају и општинари, и тражи одобрење од Министарства Просвјете, па тек онда приступа се томе послу, ако Министарство одобри. Да би народу лакше било давати школарину, даје се два пута годишње — крајем сваког шестог мјесеца. Варошани, трговци и чиновници подијељени су у четири класе, према којијема и плаћају школарину. Сиромаси — надничари и кириџије као и стари људи без дјеце, сироте и удовице не плаћају никакву школарину.

Од школарине плаћају се и стан и огрјев варошкијема учитељима, јер већином по варошима нема стана у школи за учитеља. По селима учитељи добијају стан и огрјев у натури, а гдје тога нема накнаду у новцу. Новчана накнада за стан и огрјев даје се према цијенама истијех у мјесту.

Све школске оправке и набавке врше се за вријеме великог школског одмора, и до 1. августа сваке године морају бити уређене, особито ако није веће преуређење школ. здања.

У исто вријеме како се пењао прогрес уређења наших школа напредовао је и књижевни рад наших просвјетнијех радника, премда не са оноликијем интензитетом, колико су могли показати наши просвјетни радници. Ово нам јасно доказује и број наших педагошкијех органа. Осим „Просвјете“, која је више пута паузирала с промјеном уредника, и „Учитељског Листа“, који се специјално бавио педагош-

о“