Учитељ

200

На истој страни: „ИМ жизни будушчаго вјека...“ преводи: „И живог будућега века....“, а треба: „И живбт у другом свету“. (после смрти), јер смисао овога места није тај, да ми чекамо „живот будућега века“, већ чекамо: живот у другом свету, после смрти. Писац није знао да се оно „чају“ тиче не само 11. него и 12. чл. Символа Вере, зато је и превео овако накарадно 12. члан.

На истој страни „возсија мирови свјет разума“. преводи: „обасја свет светлошћу познања“. Дакле код г. Андре Станојевића „разум“ значи „познање“. Дивота!

На 21. страни „первопрестолник“ преводи са „првопрестолник“. Али шта ли му је то „првопрестолник“ 2

На истој страни „свјатитељу Саво, отечество твоје просвјетил

јеси и породив тое Духом свјатим, јако древа маслинаја в мислењем |

раи насадил јеси всеосвјашченаја тоја чада....“ преводи: „Свето Саво, Отаџбину твоју просветио си и препородио си је Духом светим; као дрва маслинова у врту, однеговао си православној пркви освећена твоја чеда...“ Дакле, по г. Станојевићу може се рећи и налисати: „Отаџбину твоју (место своју) просветио си и препородио си је“. Па онда, код њега „древа маслинаја“ значи „дрва маслинова“ (и ако се дрвета саде а не дрва, и ништа то. не значи што је овде он написао „православној цркви“ а у оригиналу нема ни ломена о православној цркви! Страшно! Али тако је то кад се мисли да је свеколика мудрост код патентираних глава у Београду! На страни 26. „архијерејев богодухновеное удобреније“ преводи: „Духом Божијим задахнути красни владико“. Овај превод подсећа ме на оно: „Помози Бог, бако! — Купио ми Јова. где води овај пут» — Пада и крупно“! | | Ко На истој страни „ученми твоими“ преводи „твојим учењем“. Дакле, код ове две речи направио две кардиналне погрешке, тј. показао је незнање не само слобенскога него и САНСКОМ језика! На страни 27. „иже премудри ловци јавлеј“. преводи: „који си ловце мудрима учинио“, што такође није ни налик на оригинал. На страни 29. „дондеже воздаси последни кодрант“ преводи: „док не издаш до последње паре“. Сасвим противно оригиналу! На истој страни „Амин глагољу тебје“ преводи: „јер ти кажем“. Дакле код г. Станојевића „Амин“ значи. „јер“. а не „заиста“, као што је код Вука (Мат. 6, 16.), и др. На 30. страни „и имјети будеши хвалу от него“, преводи: „и имаћеш хвалу од ње“, место „биће хваљен или похваљен од ње“. На страни 34. „ашче љубов имате между собоју“ преводи: