Учитељ

263

циљ Веронауке: „да се њоме буде религијско-морална осећања код ученика“, онда, што он прави примедбе на израз „да се побожни људи увек сећају Бога и почињу и свршују своје важније послове молитвом“. — Да ли сам ја, не губећи из вида циљ Веронауке, хиперболисано рекао: да се при важнијим пословима својим побожни људи свагда сећају Бога, или је пензионар учитељ заборавио, или можда није ни научио оно, што је требао знати, то се и без Догматике и без Етике и Апологетике може утврдити. Нека наш побожни свет утера г. Никетића у лаж својим изразима, позајмљеним не из богословских предмета: Катихизиса, Догматике и Етике, које готово ни мало не разуме г. Никетић, већ из побожне душе његове.

„Помози. Бог“ — „Бог ти помогао“. Тако побожни људи сретају један другог, а тако се и при радовима поздрављају. „Спаси Бог“ вели побожан Србин, који пије у славу Божју или за здравље свога ближњега, а овај му одговара „на спасеније“, „Ако Бог да“2 пита побожан човек онога, који се креће на пут, а уз ту му се реченицу и одговара. „Ако Бог хоће“, тако вели побожна душа, кад год је запитају о каквом важном послу или предузећу. „О сачувај нас Боже“, веле побожни људи, кад чују да је зло снашло њихове ближње и пријатеље. „Не украти Боже“, вели сваки паметан, добар и побожан домаћин, земљорадник, ако је плодна киша почела падати баш кад треба, или му у дому и газдинству његову иде како он жели. „Господе помилуј нас“, чује се са свих страна, кад у лето загрме громови и црни облаци почну да се купе над плодним пољима. „Хвалимо ше Боже“, веле побожни људи кад виде узвишена и славна дела Творца и Промислитеља свога. . „Суди му Боже“, веле, кад је реч о неваљалцу и лажову, који место истине лаж говори и место правде неправду дели. — И ко ће још поређати све случајеве, кад побожни људи и жене подижу очи к Богу и моле га, захваљују му и славе га. Они се крсте кад лежу, крсте се кад устају, крсте се кад почињу посао, кад седају за трпезу. Крсте хлеб и погачу кад секу; прекрсте се кад пију чашу вина или чашу ракије; крсте се кад седају у кола да се крећу на пут; крсте се кад прву бразду почињу; — кад се руком машу за семе и веле: „Боже помози“; крсте се кад први сноп вежу: кад прву младицу и прву лозу засађују итд. итд. Нити се овим молитвама испуњује све време добрих, вредних и побожних Срба, нити сам ја желео да мојим изразом створим биготизам код ученика, већ сам рекао оно, што сваки учитељ треба да каже ђацима и да им то објасни стотином и хиљадама примера, у жељи: да би