Учитељ

300

за овака описивања краћи излети или даља путовања. Али пре поласка треба ученицима обратити пажњу, да пе у школи описати све што виде и чују, те ће боље посматрати и памтити. После тога у школи треба задати ученицима да опишу све куд су прошли, шта су радили, видели, чули итд. Овим би се начином ученици вежбали не само у правилном говору и писменом исказивању мисли, већ би се упутили и да боље посматрају предмете и појаве, на које наилазе, а посматрање је први услов да се теку представе и да се развија душевни живот ученички.

У оним крајевима, у којима народни језик знатно одступа од књижевнога, добро је при писменим задацима приређивати и нарочите вежбе са реченицама, које се неправилно исказују. Поступак би при овоме био овакав: учитељ подели школску таблу на двоје и на левој страни напише једну погрешну реченицу, нпр: Он поје како славејче на грањку. Напишите ову реченицу с леве стране на вежбанци! Сад учитељ пропитује како треба да се каже

која реч. Како треба да се каже место: Он поје > — Он пева. — Место како2 — као. — Место славејче» — Славуј. А место на грањкуг — Па грани. Кажи лепо целу

реченицу! Кажи ти! Ти! Напишите је шако с десне стране, Тако се може по неколико реченица на часу свршити. Кад се ученици извежбају у оваким поправкама, онда учитељ само пише неправилне реченице на табли, а ученици их одмах пишу правилно. А кад се још боље извежбају, онда учитељ усмено исказује неправилне реченице, а ученици их одмах исписују правилно. Доцније може да наступи и таква вежба, да ученици сами смишљају и исписују неправилне реченице, а с друге стране вежбанке да их одмах правилно исписују. Није бескорисно да учитељи старијих разреда испишу на једном комаду хартије реченице, које се неправилно у томе крају говоре, а с друге стране да се напише како гласе исте реченице правилно српски. Облик би био овакав: Неправилно је: | Правилно је: Ја см ишја се татка | Ја сам ишао с оцем у у лојзе за гројзе | виноград за грожђе. Он вика да гу неје њекња Он каже да је није преквидеја јуче видео.

| | | |