Учитељ

311

на овоме месту само на основу искуства почети излагање Хербартове теорије о душевном животу.

Пре свега посматраћемо представљање или представе.

Представе добијамо чулима. Ако узмемо парче шећера, осетићемо његову тежину; кад га погледамо, онда ћемо добити осећај о његовој белој боји; метнемо ли га у уста, осетићемо његову сласт. Осећаји тежине, беле боје и сласти, којима посебице постају олажаји, обрааују у души „слику“ шећера. Ова „слика“, која је постала из појединих осећаја, зове се опажање! „Оно је комплекс свих осећаја, које имамо о некој ствари“. Као год што опажања, која се добијају различитим чулима, постају сасвим сложеним, а не простим актом, тако исто постају и опажања, која добијамо једним истим чулом. Ако н,пр. треба образовати опажање жбуна руже, морају се добити разни осећаји“ (црвеног, зеленог, белог итд.). Од свих осећаја скупа постаје опажање жбуна руже."

Свако је чуло подесно само за одређену драж. Виду одговарају светлосни зраци. Њих опажамо у различитој јасности и боји. Кад погледамо белу куглу, онда видимо да је најсјајнији онај светлосни зрак, који полази с најближе тачке на њеној површини, а са даљих тачака долазе тамнији зраци. Пошто смо се, дакле, раније уверили при сличној особини светлосних зракова о округлом облику извесног тела, закључујемо и сада да је ово тело заокругљено са стране, која је окренута нама. Кад, дакле, на основу видног утиска говоримо о округлом облику тела, то смо закључили по зрацима који падају на њ, и ако га нисмо непосредно опазили. Тако се сви објекти вида оцењују по светлости и искуству.

Слушни нерв надражује се треперењем ваздуха. Ако је треперење правилно, као у жица на виолини, осетимо тон. Међутим, ако ударимо по ивици каквог предмета, постају неправилна треперења, и у нашој се души производи

1 Опажање и представа уопште није једно исто. Опажање је сложена престава појединих ствари, а ова одредба не важи за све представе, што ће сву даљем излагању јасно видети.

2 Значење осећаја узето је овде у смислу опажаја, које постају из њих.

3 „Опажање“ се различито дефинише. Овде је узета дефиниција по Ртђаг-ову делу Бећтђ. 4. етар. Раусћ., 3. Аш, стр. 161. Још упореди Нетфат,, Рзусћ. ајз Хулевепзећаћ, П., 5 147.