Учитељ

313

Оно, што од чулнога осећаја остане у свести, пошто је нестало дражи која је изазвала осећај, зове се представа. Представе добијамо о слатком, црвеном, белом итд. Ако. те просте представе саставимо (у шећера: белу боју, тежину, сласт), тада постаје сложена представа или опажање. Опажање је увек представа појединих ствари: овога храста, оне јеле. (О различитим дрветима у врту имамо посебних представа, или има и представе, која важи за сва дрвета (појам). Док је опажање индивидуално, представа је последње врсте општа, апстрактна. Стога би се могле представе поделити у две главне групе: конкретне и апстрактне (појмове). Конкретне се опет деле на просте и сложене представе.

Представе су садржај душе. Ну израз „садржај“ не треба разумети, да се нешто одвојило од спољних предмета и ушло у душу. Спољном дражи у души се образује и из ње пројецира извесно стање. Гредставе су дакле душевна стања; душа је носилац (супстанца) представа. Представе се скупљају у празну душу. Ако данас видимо једну лалу, а сутра другу такву исту, ипак зато немамо две представе

о лали, већ само једну, која је после другог посматрања јаснија, него ли после првога. једнаке представе, дакле, сливају се једна у другу и образују једну јаснију представу. Све представе нису сасвим једнаке. Многе су сличне међу собом, т.ј. имају једнаких и различитих делова. Кад видимо квадратни и правоугаони сто, одмах се сједини оно што је једнако у представа и јасно се истакну четири ноге, стона површина итд. а исто тако постаће јасније и оно, што је различито (правоугаони и квадратни облик). Услед тога пак, што једно другоме никако не даје престижа, настаје узајамна борба, различито се угушује, а једнако постаје сасвим јасно. Једнако се потпомаже, а различито узајамно омета. Због једнакога заборавили смо различито, а ако ваља и ово јасно представити, треба се зато нарочито напрегнути. Стога се каже: сличне се представе асоцирају. Асоцијација се најлакше врши, кад се представе појаве једновремено. Учитељ 21