Учитељ

318

морају памтити излишни знаци, речи, цифре или друго штогод, само да би се лакше нешто утубило. Тиме се без потребе оптерећава памћење.! Од доброг памћења се тражи: а). да је лако; 6). да је верно; в). да буде трајно; г). да се лако може употребшти, а то значи да се оно. што се утуби, брзо репродукује, кад год будемо хтели, и најпосле д). да је опсежно. Ове су одлике веома ретко сједињене.“ Тако се већином искључују лакоћа и трајност, а из тога се изводи да брзо асоцирање представа није тако темељно као споро. При добром памћењу се успе да се нове представе доведу у тесну унутрашњу везу са старим представама. Страстан читалац романа необично слаби своје памћење, јер брзина и површност лектире не дају времена да се изврши главни процес аперцепције. Ако се представе не доведу у везу, утубљено градиво нема никакве вредности, пошто веома мало подлеже начелима репродукције. Немајући пак чврстог ослонца -у свести, сасвим лако ишчезне.

Ну исто тако памћење се може ојачати вежбањем. Ко хоће нешто боље да утуби, мора да бди, да се остале представе не тискају међу представе онога што се памти и тиме ометају њихову везу. Ради тога је нужно владати самим собом, што се може постићи само дугим вежбањем.“

Кад је Јосиф везивао најмлађега брата, остала су браћа рекли: „То смо и заслужили продајом свога брата“, а Рувим је додао: „Не рекох ли вам ја то ондаг“... У Рувимовој души оживљава представа о минулом догађају. То се зове опомишњање. Опомињање бисмо могли назвати репродукцијом неке представе, кад нам је познато у исто доба, да смо је раније стекли. (Оно може бити хотимично и нехотично. Ако је хотимично зове се сећање.“

1 Исто дело, стр. 67.

2 У прошлости има много примера о необичном механичком памћењу. Тако Кир и Цезар знали су имена свих својих војника; старији Сенека могао је поновити 3.000 речи, кад би их само једном чуо: Митридат је говорио 22 језика; философ Лајбниц је памтио све што прочита; енглески државник Фокс знао је напамет цело Св. Писмо.

8 руатртега, Џђег Пепкеп ппа бдедасћииа (Еиг рад. Раусћојогле [) 8. Апасе. абегајоћ 1886. — Нетђатћ, Влеје пђег Фе Апхепдипе дег Рзусћ. аш Фе Рад. (Натфепзђејп-ово издање, Х., 367.).

4 Има психолога који доказују да је сећање и активно п пасивно стање наше душе.