Учитељ

Ко оо ни

Као што је познато по закону од 1898. године било је у народним школама наставника од четири врсте:

а) забавиља,

6) учитеља и учитељица,

в) виших учитеља и учитељина, и

г) приправника и приправница који су по изменама и допунама закона о нар. школама од 1899. г. (чл. 56.) у оскудици учитеља и учитељица вршили наставничку дужност с платом од 600 дин. на годину и правом на стан и огрев.

Кад је тај закон промењен и замењен другим, нови закон школски од 1904. год. својим прелазним наређењима имао је да регулише чланом 81. шта ће се радити са свима тим наставницима који су били предвиђени пређашњим законом, и он је то све извео. Он је казао. шта ће се радити с вишим учитељима, чије су школе укинуте; он је казао шта ће се радити с учитељима пензионарима ит. д,ао учитељским приправницима — заступницима — ништа није казао, већ место њих говорио је о привременим учитељима народних школа, који имају спрему према чл. 29. закона о

нар. школама — а таквих учишеља = иривременихо ни

није било, већ је било приправника, који имају спрему према чл. 29. зак. о нар. школама.

Дакле овде је законодавац у истини мислио на приправнике и означио шта треба да се с њима ради, само што их је назвао „привременим учитељима“, јер иначе не би пмало смисла говорити о једној категорији учитеља, која није постојала. Привремених учитеља је било по закону од 1882. год. те су променом тог закона они или отпуштени или постављени за приправнике, али свакојако њих није било под законом од 1898. године...

Из свега овога довде реченог види се, да је просто једна погрешно употребљена реч створила пометњу и забуну, због које нису меродавни фактори поставили при-

| ј | | ;