Учитељ

356

вези са породицом; у којима су истакнути односи детета у породици. Хоћу овде да напоменем још и ово: У садржају стоји поред чланка „Јабука“ „Из Старе Читанке.“ Та је напомена била излишна. Нови ђаци не знају за стару читанку. Исто тако, поред једне приче стоји: „народна песма“ то је свакојако случајна грешка, коју са оном ранијом треба исправити у новом издању. Ванредно је лепа причица „Пупољак“ и „Клетва.“

Ш. Народ –

Одељак „Народ“ има 51 састав. Овим се одељком управо и прелази непосредно на грађу за коју су бесумње састављачи држали, да треба унети у читанку за Ш разред. Ако су збиља састављачи имали извесног плана при изради читанке за Пр. и за Шр. — да она буде националног карактера, онда се то најбоље могло видети у овом одељку, а и онима за овим, о којима ћу посебно говорити. Узмите који хоћете чланак или песму па ћете то видети. Као н. пр. „Молитва“, „Сељаци“, „Гостољуби“, „Српска девојка“, „Виноградска берба у Врању“, „Побратимство“, „Прела и Села“ „Народне здравице на слави“, „Ђурђев дан“, „На Сплаву“, „Тргу граду“ ит. д. и т. д. у свима тим саставима је истакнут неки народни обичај, врлина, опис и т. п. а то су све ствари, које треба пружити српском ђаку основне школе. Исто је тако и са поукама о здрављу, јер, док се у ранијим одељцима „Дете“ и „Породица“ те поуке односе само на „дете“ и његов живот у живот у породици, или још боље, док су тамо ти упути пружени непосредно детету из којих ће оно непосредно извлачити шта је за њега добро, дотле у одељку „породица“ поређано је како треба да нам јеу кући и породици: Н. пр. у одељку „дете“ те су поуке оваке: „Чедо моје, испитуј, шта ти је телу здраво, а пази, шта му је нездраво, па му то не дај.“ „Ко се чува и Бог га чува“, а ко не греши Богу и људима“, а цео тај одељак завршује се овако: „За то те молим. „Слушај, сине мој и прими речи моје и умножиће ти се године животу, пише у Св. Писму.“ У одељку „Породица“ иде се систематски даље, ево два три примера: „Најпрече је, да је у кући у свако доба доста чиста и свежа ваздуха“ „У соби се не сме кувати, купус киселити, паспаљ топити,' вуна чистити, перје чешљати, лужити или сушити. Ни пелене се не простиру.“ „Зидови се лети стружу, па наново крече ит.д. У овом одељку „Народ“ пружено

1 Зар се може паспаљ топити%! Уредн.

певане ара сиса авнае. с ла