Учитељ

370

зитету говори о јавној настави у својој земљи. А његови слушаоци моле га да своја предавања испише, и нуде му штампу да их публикује. Ево реткости и значаја! Па затим и ради онога што она садржи. Свакако претпостављате да ће то бити сухопаран и досадни детаљ административне организације. Не то није, већ одважан и вазда ватрен, један лавни напор француске Републике да оснажи своје школе, мале као и велике, следујући само своме идеалу, науке и слободе, и стварајући интелектуалне културне органеи морално грађанско васпитање на разне ступњеве; то су заједнички погледи и идеје директрисе, које већ од једне четвртине века осветљавају и воде васпитање да га претопе у духу народном. Па све то из„разити како сте то ви учинили, такво дело чини само најбољи Француз, јер све то показати странцима, који вазда на Француску гледају као земљу горду и озбиљну непрестано заузету високим проблемима, који не интересују њу једину на свету. Ето разлога, данас, из којих морам пожелети само најлепшу срећу вашој књизи. Кад неко отидне у Шведску својим пријатељима који су га подсвојили, затим одлази у друге земље и опет враћа у Француску, његовој књизи ништа не могу пожелети више, до да она задобије и француских читалаца у толиком. броју, колико је међ странцима стекла.“

Професор Ј. А. Гладе!, председник Савеза за јавне курсеве на Упсалском Универзитету, позвао је госп. Рувије и умолио да професорима и шведским учитељима пружи серију од десетину предавања о јавној настави у Француској међутим госп. Ернест Карло један веома ваљан и чувен критичар, као и госп. Гасјећ Машт, говорили су о. француској књижевности.

Док је писао своја предавања госп. Рувије имао је времена и да их допуни да их обнови и придода дух јучерањих рефорама; он је хтео управ да начини један преглед о јавној настави у француској 1901 године.

И у глави 1. Јединство у тројакој настави, на једном месту говори о том на који се начин може. настојати да се све то више зближе учитељи и професори, колеге, . ученици и студенти. Но да ли он држи како то изгледа, да не треба поставити разлике у научним ступњевима између основне наставе, оне у средњим школама и оне на Универзитету, већ им дати исте принципе, и исти унутрашњи дух То је питање, о којем ће дискутовати Професорско Удружење и на које ћемо се према томе и ми повратити.

Глава П. О основној настави старога режима у шрећој Ре-