Учитељ

387

по тој подели решено је: да се фонду школском даје сваке године По један милијун динара.

После овога, месеца јула 1886. год., десило се оно, што се није смело десити ни у којој правној земљи, ни у земљи где се просвета и народно здравље цене и гаје, где се има пијетета према добротворним установама, где се чувају мудре и добротворне установе својих предака — ондашњи српски државници, који нису хтели да знају за ово што рекох, који су водили распикућску финансиску политику и који су били заложили државно све што су могли заложити, узели су зајам од Берлинског Трговачког Друштва, на подлогу школског и инвалидског фонда, п ако обе уредбе овога фонда (и она од 1841. и она од 1856. г.) веле да је овај фонд неприкосновен.

Тада — 31. јула 1886. год. — донесен је „Закон о зајму на обвезнице Управе Фондова“, који гласи:

а 4.

„Т. Фондови санитетски и школски позајмљују држави сав свој досадашњи капитал, који је интабилацијама, на прво место на непокретним имањима осигуран; а који укупно у округлој суми износи 1272 милијуна дин.

9. Држава ће издати и једном и другом фонду облигазије на капитале, који од њих прими, и обвезаће се да истима и даље плаћа онолики интерес, колики су и до сада вукли, тј. 00, а на име отплате 207 годишње. ·

3. Интерес тај има се и од сада, као и до сада, трошити на постизање оних цељи, којима су школски и са-

нитетски фонд и намењени.

Чк2.

Капитал о коме је реч чл. 1., држава ће примити од Управе Фондова у хипошекарним обвезницама, које ће Управа та, по овом закону, а на основу интабулација, о

којима је реч у чл. 1., у номиналној вредности оу 12:љ милијуна динара, издати.

Чл 4.

За тачну исплату. интереса и отплате јамчим мимо Управе Фондова и држава Српска, и на ту цељ годишњина