Учитељ

407

Заступник Србије Магазиновић у своме извештају од 8 октобра 1874. године јавља о посети, коју му је егзарх вратио. Магазиновић му се пожалио на агитације бугарске против српског племена у Турској. Егзарх је рекао да то чине усијане главе, а нарочито бугарски питомци, који су у Србији о српском трошку васпитавани, но да ми не беремо бригу, већ да егзархију вештим начином потпомажемо, где би је бугарски и наши непријатељи поткопавали.

Исти заступник у своме извештају од 5 марта 1875 године јавља, да је ишао у патријаршију и да је према писму министра иностраних дела Богићевића представио потребу, да патријаршија у српским крајевима поставља Србе за владике на место Бугара, и тражио је да се у Нишу постави Србин за владику, јер тамо бугарски владика ради на аропаст српскога народа

Бугарска прапаганда по Старој Србији и Маћедонији отпочела је своју злу радњу школом управо 1850 године. Тада је она почела штампати и школске уџбенике у Цариграду и другим местима. У први мах она је за српске крајеве истицала књижице под натписом „Башшин Јазик“ као да се не каже одмах бугарски, већ матерњи језик! Лукави су Бугари у свему, па и у овоме послу. Ова је прапаганда полако продирала и заводила своје школе а од 1870 год. почела | нагло да напредује помоћу добивеног егзарха у Цариграду.“ „Област данашње Бугарске је сва пришла егзархији. Међутим је врло карактеристично и значајно, да је преко трећине македонских Словена остало у опозицији према егзархату и није напуштало страну, грчку цркву патријархат, и после борбе од четири деценије“.“ Још је значајније и карактеристично да су се становници око Скопља, Куманово, Тетова и у Поречу, и ако су од 1872 признали бугарску цркву, ипак 1878 године борили противу Турске као Срби и молили су берлински конгрес да припадну Србији“. Није ли ово најбољи доказ да у тим крајевима није било, нити сада има правих — етничких Бугара, па ни после силног рада егзархије и

1 Види о свему овоме књигу „Како је постале бугарска егзархија“, Београд 1897. године од непознатог писца и поменуту књигу Ј. Ристића. Из прве од ових књига сам направио овај извод.

= „Братево“ књ. УП стр. 306—819.

8 Др. Ј. Цвијић у својој поменутој књизи стр. 85.

4 Др. Ј, Цвијић у својој поменутој књизи стр. 29 и Др. Ј. Хаџи-Бавиљевић. Устанак Срба у РА и поланачкој казл у 1878. год. „Братство“ Х] стр. 58. Београд 1906.