Учитељ

415

Српске ноћне зиколе у Америци. погријешити, ако кажем, да има = нас Срба у Америци, ако не у половина, који не знају читати ни писати.

Једно немарност, а друго слабе прилике, које су у нашој домовини односно српских школа, довело је нас, да смо ћорави код очију, — и да смо заостали много иза других просвјећених народа.

Знати читати и писати то значи заиста пуно, јер су онда човјеку очи отворене по цијелом свијет му је мрежа са очију, коју има сваки човјек који је неписмен. — Једном ријечи избавио се некога ропства, које га тишти докле је неписмен.

Вриједно Српско Академско друштво „Г. Вијенац“ у Загребу ријешило је и издало књигу нарочиту, како ће се по селима. Срби учити читати и пшсати — заиста племенита замисао, — „живели наши омладинци који се брину за просвјету свога народа!“

Примјером Срба академичара из Загреба могли би семи ми пуно користити у Америци — и то овако: Скоро ђе гођ има по више Срба ту има и друштво, добротворно или које друго, — оно би требало на првом мјесту да узме себи у задаћу да васпита своје чланове — да пружи прилику неписменим, да и они прогледају и да бар умију написати писмо кући својој да не моле другог (колико их чезне што не може да напише кући што би желио, јер то не може да другом искаже, а сам не зна) У сваком друштву има мање више школованих људи и младића, који би

се мислим радо овоме одазвали, ну своме друштву отворили

„ноћну школу“ за оне, који не знају читати ни писати, а писта не би била скопчана ни с каквим скоро трошковима, осим стана. Сваки који би желио да научи, требао би да не жали нешто жртвовати, па да се научи; јер многи знаду, колико то вриједи. Ја сам их слушао, — гђе говоре, да би дали 50 до 100 долара, па да се науче читати и писати.

Мислим да неби појединца коштало нити 10 долара око те школе — а уздам се да би се наша школована омладина бесплатно или са мало награде тога примила, јер би то заиста сваком од користи било. Не само што би се у тим школама научило читати и писати, него би се мало по мало људи и омладина васпитала на честим састанцима и послије читањем разних књига и новина, које би друштво за исти циљ набавило и својим члановима бесплатно на читање давало, — а ови би послије читања исте у реду враћали у друштвену књижницу.

Са овим би наша српска друштва у Америци учинила много