Учитељ

417

2. О школској администрацији.

Расправљач овога питања био је г. Лазар Акшамовић, учитељ у Бресници. У овом питању највише се развила дебата о саслушавању ђачких родитеља, који неуредно своју децу шаљу у школу, тим пре, што неће да долазе на позив управитељев, а тако исто готово и на позив општинског суда. Уочивши ову незгоду пред“ седник окружног одбора обећао је, да ће наредити среским начелницима да притекну у помоћ управитељима и општинским судовима, где ђачки родитељи не би престали истима ради саслушања.

Још је указано на поједине неправилности у вођењу школске администрације, па је донета ова резолуција:

Саслушавши ову расправу г. Акшамовића: „О школској администрацији“, и мишљење других својих чланова, окр. учитељски збор изјављује жељу да се преко окр. школ. одбора достави г. Министру просвете, да је прека потреба, да се у нашим учитељским школама заведе од сада предмет под именом „Школска Администрација“. Ово неминовно захтева углед и ауторитет наставника наших народних школа, јер у почетку свога службовања учитељ мора да тражи упуства у вођењу школске администрације од општинског писара, који после то пред народом демагошки употреби на своју корист а штету учитељског угледа.

3. На који начин да се постигне што боље писање у основној школи.

Расправљачи овога питања били су г.г. Бошко Јосић, учитељ у Такову и Витомир Нинић, учитељ у Гор. Милановцу. Оба расправљача овога питања, а и цео окружни учитељски збор сложили су се у томе, да је писање у основној школи слабо и не одговара потреби данашњег друштвеног живота. (Освештана је истина: ко не уме добро и лепо да пише, тај нерадо и чита; а ко не чита, тај не може тећи вишег образовања, које му је потребно за живот.

Збор се сложио у овом питању, да се озбиљнија пажња поклони писању у основној школи и донео је ову резолуцију:

Да се писању у основној школи даде више часова; да се прошири формат монополисаних писанака; да исте буду удесније механичком израдом и на бољој хартији.

ц. Дужности учитеља и учитељица ван школе.

Расправљачи су овога питања били г. Бранислав Обрадовић, учитељ у Миоковцима и г-ђа Наталија Марићка, учитељица у Бољковцима. Расправљачи су изнели све оно, што учитељ треба при-