Учитељ

420

разликују у томе, шта се у опште сматра као циљ васпитања» па према томе се по изводе и различита средства за постигнуће тога циља.

Један од тих праваца гледа циљ васпитања у хармониском развићу свих сила васпитаникових. Он полази са гледишта разноликости човекових телесних и душевних способности, које се често у обичном животу могу једна на рачун друге развити, услед чега после наступа ненормално стање и у животу једне индивидуе а. преко тога и сва зла у људскоме друштву.

Ма да је овај правац врло стар, добио је потпуно свој одређен облих тек од Песталоција, а од доцнијих представника најважнији су му Дистервег, Дитес и др.

По другом пак правцу, за постигнуће циља има два главна средства: настава и непосредно васпитање. — Карактеристичан знак наставе јесте, да се у њој и учитељ и ученик заједнички занимају нечим трећим, док се васпитање у ужем смислу односи непосредно на васпитаника. Настава има да предаје извесна знања и на тај начин да створи круг мисли из кога ће да никне воља. Посао је наставе да створи убеђење, које би руководиле моралне идеје; а посао је непосредног васпитања, да се то убеђење примени, да пређе у вољу.

Ово непосредно васпитање дели се даље на двоје: на васпитање у ужем смислу или право, непосредно васпитање и на васпитну дисциплину. Васпитање у ужем смислу обухвата више унутрашње мере непосредног васпитања; а васпитна дисциплина више спољашње мере. Циљ је дакле васпитне дисциплине да отклони све · препреке које би сметале правилном процесу наставе и васпитања у ужем смислу. Васпитна дисциплина хоће поглавито да постави ред и да га одржи. Она то постиже двојаким мерама:

Прво превеншивним, којима је задатак да одржавају нормално стање, које је за васпитање потребно, дакле да спречавају неред међу децом. Ту спада: Занимање деце корисним пословима; правилна промена између рада и одмора, за тим надзорит. д. и

Друго репресивне мере, којима је циљ, да уклоне неред, који се већ појавио, дакле да отклоне ненормално а поврате нормално стање. Ту спадају различите казне. Примењујући ова срества васпитач има често да заповеда и забрањује; а да би у томе имао успеха, потребно му је одмереносши и доследности.

Расправљач је даље у овом питању разлагао: како би се природним и правилним путем пожео што већи успех васпитне ди-