Учитељ

431

тих односа, скривено за себе. Умре ли старица, п та велика. породица неће се држати чак ни у томе виду, као сада, ни два дана. Сви ће желети искреније односе, и та ће жеља сигурно привести друге — да сваки живи по својој заради: колико је ко и зарадио, да се тим и користи“!

Тај нов начин производње, кога, емо у борби за живот морали прихватити разрушио је српске задруге и даље руши стари начин газдовања, због чега не само да су пропале и пропадају српске задруге већ пропадају и села. У овоме моменту вредно би било имати пред собом статистику сеоског и варошког становништва од разних година те видети размеру њиховога прираста. Ми јеу овоме моменту немамо, али држимо, да нећемо много погрешити, ако речемо да је она бар приближна сразмери као 1:4. Данас се сопственост сељака необично парча и као ситна подлеже у борби с крупнијом и према томе продуктивнијом из чега је до саду Србији постало више од 2190 пролетера. Тај факат руши сувремену форму брака и од жене, без које се раније није могла кућа ни замислити, постаје самостални економски фактор, кога као и човека хвата вртлог конкуренције, поред које нема места патријархалној фамилији. Стварност нас пак тачно уверава да се све то не може изменити голим запомагањима, којима би хтео писац да, стане на пут: пропасти српских задруга — којих нема; српске орнаментике — која је апсурд у конкуренцији с машинским производњом и тврдити да је томе крива, попадија и учитељица може само онај, чије се знање једначи са знањем ђака из нижих разреда гимназије и чије се „посматрање“ друштвених појава једначи с дечијим посматрањем. |

_ Да завршимо.

Џисати о образовању женекиња значи писати о животу једнога пола. Писац приказане књижице не разуме тај живот, он га посматра али не схвата узроке ове или оне појаве његове, те је и поменута књижица без икакве научне вредности; она је производ човека без икакве проницљивости, човека, коме су своје навике и погледи своје класе људи критеријум за оцену морала, истине, среће (а је ли то тачног); она је често пута обичан напад на чиваве редове женскиња само због индивидуалних случајева, за које писац зна, и као таква доказује тачност оне Беклове ми-

1 Изљ деревенскаго дневника „Отеч. Записки“, Сентабрђ 1880. стр. 88—99 Сочтнена Г. В. Плеханова, томђ первосћ. Стр. 390—3801. .