Учитељ
55
481 пакосно. Греше сви редови друштва, погреши и која учитељица, али ту не мора одма њу кривити. Тражити узрока у њеном домаћем васпитању, у нашем друштву и т. д. Можда сте ту криви баши ви господо професори, који сте их тако васпитали и тако васпитано спремне послали у народ.
А да таква једна залутала овчица (која готово увек опет нађе свој пут и то с кајањем) није могла да утиче, неморално на наше сеоско женскиње, а камо ли на женскиње целе наше Србије не може се тврдити апсолутно.
Ја чак могу да тврдим да наши учитељи и учитељице једини су још сталеж у Србији, који не да да пропада морал нашега народа. А Господин Пт. Теологије требао је пре да студира његове колеге у теологији — свештенике и њихов утицај на народ. Видео би чији је углед више пао у народу и које више утицао деморалишући га.
Ето, драга Јованка, шта ме је уздржавало, да ти не пишем тако дуго. Ја сам као згранута од чуда, да тако много и јавно може да увреди један образован професор и просветник.
Право да ти кажем, после његове онако јавне оптужбе, тешко
"ми је бил ишем о хуманом ш ца. ] било, дап 0 мано аду наших учитеља и учитељица,
Мислила, сам, да је ауторитет једнога професора, меродавнији за један такав суд, но моја бледа али истинита, изношења у мојим писмима.
Бојала. сам се да не будем смешна у очима осталих професора и света, који иначе не познаје узвишени и неблагодарни рад наш, ма да знам, да најбољи познавалац нашега сталежа и уважени васпитач наш Господин Срета Пашић друкчије пише и мисли о нама. |
Помишљала сам, да о прошлој нашој Учитељској Скупштини, замолим Г. председника, да ми допусти да јавно осудимо ту клевету, па да путем суда тражимо доказе од Господина професора. И то би све било, да није било конгреса... Мени је било срамота да странци тако ружно чују, да је неко па још професор говори о нами и то у вајној студији. Знајући како и шта странци подразумевају у речи „студија“. Мислили би, да су ту факта изнешена. А међу тим, како је све то бедно и неписмено.
Да, та вулгарност и неписменост Господина От. је уздржала ме је од свега.
А наш рад досадањи а и будући био је и биће најмеродавнији суд о нашем сталежу и нама учитељицама.
Кад и који је то, који је икад преко јавних гласила наших