Учитељ

483

у вароши никад пе чините, па кад ко п учини сматрате за грех и такви вам случајеви служе за подсмех и шалу.

Међутим у селу то је обична ствар. У селу ће се ретко која девојка. удати „на лепо“. То значи, она се не проси у оца п мајке, него се без њиховог знања одведе „украде“ и води момковој кући.

Питала сам се од куда то у нашег сељака а по варошима не. И мислим, да је то још од Турака остало. (По господину Марјановићу От. Теологије без сумње су српске учитељице криве). Наш народ кад није смео јавно ни Богу да се моли, без сумње није смео јавно ни да се жени и удаје. Тај њихов страх доцније је прешао и у обичај и задржао се и данас. Тај обичај има и ружне и добре стране. |

На тај начин обично преваре девојку, како је момак добар, богал, млад и леп. Девојка, неупућена, да пре свега и свију слуша своје родитеље, наговорена комшилуком или неким из фамилије, који баш не мисли добро њеном оцу, бежи у кућу младића, кога је једва и видела.

У селу рђав момак с маном, па нека, је и богат, апсолутно се не може да ожени ни спротом девојком. Зато они прибегавају „крађи“.

Код вас у вароши девојка ма да зна све мане момкове, полави, самбо што пре да се уда, надајући се, да ће се он поправити, што на жалост ретко бива.

У селу девојка истина не доноси пара, али она је свесна, своје радне снаге и не полази ма за кога и ма у чију кућу. Преваре ди је, те је доведу, она не бежи натраг очевој кући, трпи све што је снађе. Врати ли се чека је подсмех а што је најстрашније за сеоску девојку: удовац или матори момак,

Има случајева, где родитељи протестују, туку се, и полици. јом је врате. Али то раде обично имућнији који не да, да његово дете „аргатује“ у туђој њиви.

А најобичније бива и сва се ствар утиша и еврши се „помира“ за 2—8 банке. Отац девојкин кад добије тај новац, којим му се сигурно плаћа част њена, онда јој тек да „руво“ њено.

У многим елучајевима зна отац и мати т.ј. она с њиховим одобрењем „побегне“. То долази због сиротиње. Тако их јевтиније | кошта. То је још и добра страна тога сеоског обичаја.

Док још нисам познавала село, мени су се те њихове идиличне ствари веома допадале. Ја сам у њима гледала љубав и мислила сам да их она тера на те одсудне кораке, као што по