Учитељ

488

говачки Гласник“ добио је још и лист „Мусават“ и оба листа држе се врло трезвено, проповедајући слогу према Србима православним и ступајући са српским листовима у заједничку борбу, Српски лист „Српска Ријеч“ постао је дневним, а то је најбољи знак да се буди народна свијест. У пошљедње вријеме изишао је још један велики лист српеки, који се зове „Народ“. Сви ови листови имају један правац и један задатак; да буду будни чувари народних права. Да народ почиње трезвеније гледати у своју будућност, то су опазили и они који не воле напредак и слободу па су поред „Бошњака“, покренули још један лист, који ће се звати „Огледало“. Не знамо само ко ће сеу њему огледати, да ли народ, или влада. Завршујући овај кратак допис, ја вам у име свију шаљем братско поздравље са речима: Босна се подмлађује. Б..

Пред угарским делегацијама. — Приликом расправе БосанскоХерцеговачког прорачуна, 3. децембра прошле године, От. Ђ. Красојевић заступник у делегацијама. поднео је у одборској седници иитерпелацију на заједничког министра финансија. Његова интерпелација садржи више тачака, али ми се овде можемо задржати опширније само на ономе, што се односи на просвету.

Г. Красојевић се дотакао бирократске управе и њеног система, који је она створила у Босни и Херцеговини, и због кога домаћи синови у ту управу не могу да уђу. Затим је питао, да ли ће се повести истрага над саветником суда Јавором, који је у суду игнорисао српеки језик; дотакао се германизације у Босни и Херцеговини, помињући ту нове поштанске марке с натписом: Возшеп Нетсевоујпа и немачки језик, који се употребљава у свима гранама босанско-херцеговачке управе; дотакао се земљорадничких задруга, којима власт смета да раде по систему Рајфајзеновом, већи у њих увлачи свој бирократизам; дотакао се и тога што политичке,

а не судске власти, решавају спорове о испаши и дрварењу. Затим

је указао и на то, да народ не ужива своју својину, јер им је власт одузела све боље шуме, па поред њих и пашњаке, лугове, крчевине, ма да су властитост тих имања људи доказали тапијама отоманских власти, наводећи за то ужасне примере; дотакао се односа између власника и кметова, тражећи да се реше ти алинско-кметовски односи. — После овога указао јеи на то, да се све концесије дају странцима, а домаћи синови ретко се узима у обзир; питао је хоће ли се изменити тај закон, по коме се чак и домаћи синови