Учитељ

490

риградских вјерских власти, те тако не могу своје автономне школе да подижу. Зато питам:

Мисли ли г. министар уређење муслиманске вјерско-просветне автономије већ једном крају привести“

На завршетку своје интерпелације Г. Красојевић још за просвјету вели ово:

„Православни Срби имају своју вјерско-просвјетну самоуправу имају своју уредбу, којом је загарантовано право подизања, школа, Земаљска управа чини све могуће, да поткопа те школе и неће да им призна јавност. Према Уредби може учитељ да отпочне рад у школи, чим је његов избор потврдила епархијска власт. Земаљска управа не респектује ова наређења, него затвара школе, као ЉЉубињу, | Завали, Тузли и т. д. на темељу неке наредбе о цертификатима, која је донесена прије пего што је Уредба стигла на снагу. Оспм тога земаљека управа неће да даје годишњи принос за катихи- | зирање православне дјеце на новоотвореним комуналним школама, коју је обавезу на се примила. Зато питам:

Да ла је г. министар вољан да закону, уредби, прибави поштовања код подручних органа и да ли је вољан да стане на пут затварању српских школа позивом на наредбу о цертификацијама, која је послије уредбе изгубила законску снагу“

Ми смо већ читали и одговор заједничког министра Финансија Буријана. Била би то дуга лакрдија, када би износили потанко одговор министров на све тачке. Главно је то, да је њему | непознато о свему томе што је Г. Красојевић изнео, јер то у зва- | ничним извештајима нигде не стоји. Могуће је напослетку да се негде нешто непажњом и десило, али он то сажаљева, дајући тврду | реч да ће он сада гледати и све учинити да Босном и Херцеговином потече мед и млијеко. — Таквом одговору могли смо се унапред надати.

У Мостару је изшшао први број новог листа „Народ“. |

пина првом ороју овог листа, може се унапред рећи, да ће

ово бити врло добар лист у Босни и Херцеговини. Ми се раду-

јемо што наша браћа не жале ничега и врло радо подносе сваку |

жртву, само да би свој народ просветили. Своју прву реч Народ. |

овако завршава; „Не да раздвајамо, но да спајамо; не да сијемо

раздор и лично се свађамо, него да прикупимо снагу народну, те |

да јој дамо снажног израза, како би не народ спасао од очите про- |

· пасти, — то је наша намјера и сврха“.

=