Учитељ

201

реда црте или речи за углед, обично по једна у реду, па ученици остало до краја пишу, угледајући се на почетак. У сваком реду друга реч, друга црта. Реченице се исписују у једном реду, по угледу, највише два пут, па после да дође за углед одмах друга реченица. а не, као сад, једна иста реченица да се пише по девет пута.

5. Хартија у писанкама да буде јака, бела и довољно сатинпрана, па макар једна писанка стала 10 пара.

6. Текст у прегледу не сме бити збијен.

т. Облик слова да буде што простији, пи да се потпуно слаже са обликом слова у писаном тексту буквара и читанака.

8. Да се пази на избор речи п реченица.

Питање је (најзад, врло умесно) на који ћемо начин добити боље писанке, кад нам ове садашње не ваљају :

Не могу се сложити са досадашњим начином, из простог разлога: што нам он није доносио боље већ горе новине. А досадашњи начин био је овакав: Просветни Савет избере три референта да прегледају понуду за нове писанке. Референти прегледају и нађу, да поднете писанке нису добре. Просветни Савет усваја ово мишљење и школе остају и даље с лошим наставним средством. Ну, после кратког времена. појављује се друга понуда, у духу референтових примедаба преправљана, и — она се прима. Како тоз Врло просто. Један од референата постао је понуђач; готов материјал дотерао; писанке „усавршио“ по примедбама ранијег извештаја, -– и добио награду!...

Не може остати овакав начин пзбора, јер не гарантује, да ће се доћи до каквог усавршавања. СО тога се он мора напустити.

Ја сам одсудни противник монопола у опште, а нарочито монопола у школи. Монополисани уџбеници, монополисана наставна, средства: цртанке, писанке, вежбанке; још мало, па ће бити монополисани и сунђери, креда, писаљке и т.д. На што то: Нека просветна управа тражи резултат, на основу закона и наставног програма, а средства нека остави слободном избору наставника. Равдоге за ово мишљење изнећу другом приликом, јер нисам рад да се удаљавам од предмета о коме пишем. |

Специјално за писанке, најбоље би било изабрати комисију од трп учитеља, једног професора „педагога“ и једног калиграфа, свега пет лица. Тој комисији ваља ставити у задатак: да размисли