Учитељ

912

Саучешће. — Отац нашег доброг друга г. Војина Љешевића, учитеља из Крагујевца, чувени херцеговачки војвода и јунак поп Жарко ЈЉешевић, умро је пре кратког времена у Ужицу. Изјављујемо саучешће у жалости нашем другу Војину, који се може поносити са својим јуначким оцем.

Опет без учитеља. — У комисији коју је одредило Министарство Просвете за испитивање учитеља, који по чл. 29. зак. о народним школама имају да полажу у марту месецу практични учитељски испит, није одређен ни један учитељ. и ако је то пражлфимни учитељски испит, на коме треба да се оцењује поглавито рутинерност, пракса учллпељска! Ово није требало да буде.

,

Једно решење Државног Савета. — Г. Љубомир Вукашиновић, учитељ у Азањи, среза јасеничког округа смедеревског, молбом својом од 8. септембра 1905. год. молио је г. министра просвете и црквених послова, да му на основу чл. 42. закона о народним школама, одреди лекарску комисију од три лекара, која би утврдила: да ли је он — г. Вукашиновић — болестан и да ли би услед те болести, а у интересу својега здравља, требао тражити промену струке.

Г. Министар усвојио је ову молбу г. Вукашиновића, и одлуком својом од 19. септембра 1905. год. ПБр. 15.504. наредио је: да г. Вукашиновића прегледају: г. г. Др. Н. Велимировић, Др. М. Ердељад и Др. Драг. Вељковић, лекари, и поднесу министарству заједнички извештај о стању његова здравља с мишљењем: да ли је нужно допустити г. Вукашиновићу да промени службу у интересу својега здравља.

Лекарска комисија извршила је овај преглед 30. октобра 1905. год. и при нађеном прегледу мишљења су: „да би г. Министар задовољио закон ч“ учинио правбу, ако би г. Вукашиновићу у интересу његовога здравља допустио. промену службе“. :

Пошто г. Вукашиновић није могао одмах по лекарском прегледу променути струку, то је молбом својом од 25. новембра 1905. год. молио г. Министра да га пензионише, пошто болест узима све више маха.

Г. Министар није усвојио ову молбу г. Вукашиновића, већ га је решењем својим од 5. децембра 1905. год. ПБр. 20.297. одбио од овога тражења из разлога, што је лекарска комисија дала мишљење да он — г. Вукашиновић због својег слабог здравља треба да промени садашњу службу, а не ч да је за служсбу училаељску таелесно неспособан, као што се то тражи чл. 38. закона о народним школама.

Г. Вукашиновић с овим решењем г. Министра није био задовољан, већ је изјавио жалбу Државном Савету и овај је на своме састанку од 12. децембра 1906. год. нашао да ожалбено решење не одговара закону с ових разлога;

„По члану 38. закона о народним школама стални учитељи и сталне учитељице могу се ставити у пензију кад наврше десет година сталне службе, у случају душевне или телесне слабости и неспособности. О овоме решава Мини"стар по саслушању Главног Просветног Савета, а на основу потребног уверења, и доказа, |

По молби жалитељевој за пензију није овако поступљено, већ је Министар без саслушања Главног Просв. Савета, одбио“жалитеља од тражења, ма да је он за доказ о својој телеспој слабости и неспособности поднео акт комисијског. ле-