Учитељ

955

бама. У интересу доброте децу ваља зарана учити да обадвоје, животиње и биљке, брижљиво чувају и негују.!

Чешврта идеја.

Код треће идеје претпостављају се две воље: своја и туђа. Своја је воља активна, а туђа пасивна, у представи. Код четврте идеје потребне су две активне воље. Обадве се управљају на спољни свет, који је заједничка сфера њихова делања. Сваки човек има разних потреба, које задовољава стварима спољнега света. Тако се може десити да се случајно две воље управе на исти предмет, да га зажеле у исто време.

Да наведемо један пример из Старога Завета. Аврамови и Лотови пастири живели су задовољно у близини, док је било паше за њихова стада. Али кад је нестало, Аврам и Лот полагаху право на исте пашњаке, и отпоче спор између њихових воља. Аврам је могао својом моћи потиснути Лота, али се тиме не би одстранио спор, пошто би он крадом пасао стадо у Аврамову крају и тиме поново изазвао спор: Овај спор воља не допада се. Да би престао, мора, дакле, бити уговора, споразума. Аврам је допустио Лоту да одабере известан круг, у коме ће у будуће пасти своје стадо. Према томе садржај погодбе ваља да да норму за даље владање обеју воља. Ако се један или други не би обазирао на норму, ако би један или други пустио своја стада преко утврђене границе, онда би се спор поново појавио. Да ли је ово било, није нам познато; ну ако су се кретали у одређеним границама, стављали су се под идеју права. „/лраво је као правилно замишљена сагласност више воља, која уклања спор.“"

Спор и злурадост (пакост) разликују се међу собом између осталога по овоме: у злурадости воља тежи да учини другоме какво ало: мрзи га, вређа и штети без икаквог разлога. У спору, напротив, једне се воље не би тицала друга воља, кад не би било извесног објекта, који јој је она отела.

Пета идеја.

Кад је Христос излечио десет болесника, врати се један

1 дует, АПсвет. рћи, ЕПИК, стр. 187. 2 Нетђатћа зати. Метке, Натепхће, Ва. УШ., стр. 60.