Учитељ
Њ
558
Ну друго је пак говорити о односу између религио- | зности и моралности. Не да се порећи да религија има највеће вредности за постанак моралног карактера. Ма да је далеко од правог морала онај човек, који чини добро једино из обзира према Богу и оностраном, небесном животу ипак се он тако навикава да се одупре тренутним нагонима и покори идеалним захтевима. Временом може доспети дотле, да се покорава овим захтевима само из обзира према њиховој часности. Докле се не доспе до тога ступња, добро је да човек следује племенитим мотивима, мислећи да се покорава само заповестима свемогућега Бога. Као што се може рећи, да дечја слепа послушност према заповестима васпитача, основана на његову ауторитету и љубави, образује претходни ступањ праве моралности, тако и чове-. чанство греде правом моралитету једино тиме, што заповести идеја сматра најпре као заповести законодавца, кога се сви боје и — доцније — као законодавца, кога сви воле. Пут ка моралитету — не рачунајући поједино изузетке пролази само крђз легалитшет.'
Али кад човекмостигне прави ступањ моралног образовања, ипак не може~бити без помоћи религије. Он ваља да хоће добро; ну хотење је пак могуће само тада, кад имамо пред очима успех. Без претпоставке успеха није никако могуће снажно, поуздано делање; страх од неуспеха слаби енергију. Ну често има околности, под којима би морали очајавати и поред свега успеха наше добре тежње. Па ипак треба хтети енергично. А то је могуће само кад верујемо у суделовиње највишег Бића, чија су наређења зато, да у нама и друштву овлада добро" Без икакве религије, без икаквог чврстог веровања у Провиђење, макар то било само нејасно веровање у управљање светом, не може се појмити никаква свесна моралност.“ Из даљег изла_ гања може се видити важност религије за моралност.“
По 5ћг. Шег-у Сима М. Јеврић,
учитељ.
1 Ваџатј, псто, Бр. 3.
2 у ет. АПсетете Радасогк 5 5., стр. 26.
8 Нагтепвтћет, Сила . Ростанк, стр. 12. |
4 Вапанј, псто, стр. 85. Нетђат, Сот Ведћтћиззе Аег Кећелоп, И. стр. 26. Ртобавећ, бтипаећтеп Че: Кенејопзратозорћје. глог, Неграга рћиозорћ веће Бећге уоп Чег Кећелјоп, 1884. -