Учитељ

263

а већ идуће године у августу изиђе царска наредба да се прогнају из земље сви свештеници, који нису католици. С тога и кнезу Жеротинском наредише, да више на своме добру не сме држати ни једног свештеника некатолика. И · сада свештеницима уједињеног браства не оста ништа друго него или да се крију по шумама и пећинама или да беже из отаџбине. Коменски тада буде изаслан у Пољску, да види, хоће ли тамо бити места за изгнано браство, али се убрзо отуда врати без успеха. Кад је дошао у Браниград. није затекао ни половину браће своје. Коменски се и сам с двојицом склони на добро кнеза од Слупна Ђ. Сладовскога и ту је саставио нацрт своје прослављене „Велике Дидактике“. Ево како он сам прича о томе:

„Почетак је мога дидактичног рада био 1627. године.. Још кад беху Херборну на наукама, изиђе дело Волфганга Ратиха: „Савети о поправци методе учења“, које академије у Јени и Гисену јавно похвалише, и ја се упознадох с њим. А кад се 1614. вратих у Моравску и бих постављен за учитеља у Прерави, ја и сам покушах да пронађем бољи пут при поучавању деце те зато и написах „Правила за лакше изучавање Граматике“. А кад 1618. дођох у Фулнек, где сам поред свештеничке дужности имао и управу над школом, која тек ште беше отворена, ја почнем да размишљам о овим стварима много више и да све прибележавам: али ми то све пропаде кад дођоше Шпањолци и спалише овај град. Тек после девет година, 1627. ја добијем прилике да поново размишљам о томе. Те године, кад бисмо изгнани из Чешке и Моравске, ми се неколицина склонимо у чешке планине око извора реке Лабе, на добро кнеза Ђ. Сладовског од Слупна. Ту он повери једноме од нас да му учи три сина, а овај ме замоли, да му кажем како ће их учити; и ја ово драговољно и учиних. После овога одемо у оближњи замак Вилницу, да прегледамо чувену књижннцу Силверусову, и ту нађем Дидактику 'Илије Бодинуса, која тек што беше изишла на немачком, Читајући је ја дођем на мисао да и сам напишем овакво једно дело за мој народ. Ово ми и другови одобрише, и пожелеше да то учиним што пре. Али тада баш изиђе царски указ, да се прогнају сви свештеници, који не променише своје погледе и не вратише се католицизму. Тада нас све обузе голема туга и плакасмо.