Учитељ

601

плате учитељске беху стављене на терет државној каси. То беше први пут да се у Француској створи организована и општа основна настава, која се с правом сматрала као државна служба. Кондорсе јој беше дивотан теоретичар. „Признајем — угвикиваше Жил Фери у свом говору од 10. фебруара 1870. год. — да сам застао збуњен кад сам, тражећи да изнесем пред вас овде што друго осем својих мисли, наишао код Кондорсе-а овај величанствени /7лан републичког васпитања, који је тако мало познат био. То је по моме мишљењу збиља прави систем нормалног, логичног, потребног васпитања, систем око кога Немо се обртати можда још дуго година, али ћемо га најзад пре или после ипак усвојити“. Оно што је учинило толики утисак на Жил Фери-а у овом плану јесте његова подела на пет ступњева, од којих први одговара нашој основној настави. Како је овај први ступањ намењен свој деци отаџбине, ваљада је школе могу примити сву, а отуд излази пре свега да ваља умножити школе. Свако село од 400 становника ваља да има своју. Курс би им био од четири године. Што се тиче програма, он би био по Кондорсе-у овакав: „Учиће се читање, писање, које претпоставља извесне граматичке појмове, томе ће се додати аритметичка правила, просте методе за тачно премеравање земљишта и зграда, основни описи земаљских производа, начини земљорада и заната, развијање основних моралних идеја и владања, које из њих потиче; најзад појмови о друштвеном поретку, који су приступни детињем разуму“. Неће бити без интереса поредити овај први методски „програм основне наставе са програмима од 1850. и 1882 , које ћемо навести доцније.

Бесплатна, обавезна, методска, основна настава какву је желела да оснује револуција имађаше још један битни знак: требала је да буде световна.

Беше једно, сад већ давнашње време, кад је цивилизована Јевропа признавала као религију искључиво римско католичанство (изузев малу мањину Јевреја) и како су све савести зависиле од једне заједничке цркве, коју су слушале у свему, световна школа није имала свог разлога да постоји. Нико тада ни сањао није да вера може доћи у сукоб с науком; или боље рећи једина наука, која је постојала у то време, беше божанска наука, богословље. И онда је било са свим природно што је школа била у цркви или се бар није одмицала далеко од сенке њеног звоника. Арапске школе остале су у засенку њихових мошеја. Дође Реформација; на једаред једина црква, римска црква поцепа се на двоје, протестанти