Учитељ

655

и на општем народном просвећивању, одузима и она плата која им припада и коју су они крваво зарадили. (Ох, жалосна земљо, жалосни учитељи, шта сте дочекали !!!

Пошло је се можда и случајно једном странпутицом, па је се после нашло за паметно, да је боље том странпутицом и до краја ићи него се за времена на прави пут вратити. Учињена је можда и нехотично једна грешка, па је се после за оправдано нашло, да је боље још две хиљаде таквих грешака учинити него ли ону једну благовремено исправити.

И све то зашто» Само за то, што је се и данас, поред све жеље и предусретљивости народног преставништва, и поред све доброте данашњег школског закона, нашло ипак људи, који тај закон неће да разумеју, који те жеље Народног Преставништва неће да остваре. А окуражени тиме, | што је судбина учитељства њима предата, и што је у њиховим рукама и нож и погача, они секу, како хоће и колико хоће. Њима је било прече задовољити своју болесну сујету него ли задовољити жеље и права толиких учитеља. Њима је прече било одржати неповређен њихов аукторитет, него ли одржати аукторитет закона. Они су учитеље и до сада сматрали кео згодну монету за поткусуривање својих својих рачуна, и као згодан објект за извршивање својих ћефова — па није чудо што је то и овога пута се десило. Толико пута су из уста Народних Преставника потицали предлози: да се учитељско стање побољша, али су они увек налазили пута и начина да те предлоге и жеље сузбију. Борили су се противу тога и тајно и јавно. У тој борби су и побеђивали и одступали, и падали и оставке давали али опет никако нису попуштали. А када је ипак поред све те борбе, и после пада два министра — жеља народа ипак победила и кроз уста поносног Брачинца проговорила, они, да би сакрили прави свој смер, фарисејски предухитрише, и тај предлог као свој примише, али не да жеље на-