Учитељ

ПИ о

681

учења, Вјерују; за тим таблица множења, па и разне декламације — морају се механизирати, са том разликом што се сада објасни садржина онога што се хоће да механизира. Најпре, дакле, долази објашњење, логичко разумевање, а за тим механизирање. Таблица множења сада се најпре изучи на рачунаљци а после се научи механички. Код молитава и символа вере је сукцесивно памћење.

Много је боље, правилније и трајније памћење логичко или јудициозно са разумевањем садржине, а то се постиже чулним посматрањем предмета, појава и догађаја у друштву и свету, у природи.

Уз чулно посматрање долази говор тек као објашњење.

Не могаднемо ли деци изнети неки предмет, ми се служимо срествима: препариране животиње, биљке; за тим слике; а по том живо описивање, где долази упоређење са познатим.

При читању каквог чланка из читанке наилазимо на многе речи које су непознате деци. И, да се ствар лепом правилно разуме треба сваку реч објаснити да је деца разуму. Но пошто је таквих речи где, где много више — у крајевима где је говор наш искварен, где влада сиромаштво у преставама и појмовима, у речима (по удаљеним и забаченим крајевима) —- то је потребно да наставник има књижицу једну, бележник, где ће бележити такве речи, те ће их имати сва пут при руци и моћи ће на тај начин чешће да пропитује за њихово значење, а тиме ће се помоћу понављања боље упамтити.

И мнемотехничко памћење морамо узети у помоћ у настави — памћење помоћу мапа, слика и др. Нарочито може лепо да послужи у неким предметима т. зв. шематичко цртање, које ја изводим нарочито при предавању Историје (Бој на Неготину, Равњу и др... Везивање престава и појмова за ове знакове утврђује памћење те је сигурније репродуковање датог знања наставне грађе — као што прости људи репродукују у свести преставе помоћу чвора на марами, рабошем и 1. д.

Наставу треба изводити поступно, а по оном дидактичком начелу: од простога сложеном, од лакшега тежем, од ближега даљем, од познатога непознатом. |

Нарочито је штетно оптерећивање дечјег духа сувишним