Учитељ

684

у њих преставе речима, слике ће у дечјој свести бити накарадне и неистините.

Фантазију дечју у то време треба ограничавати на конкретне ствари и на прилике из њиховог живота. Апстрактне ствари се остављају за доцније, за Ши ЈУ р.

Дечја је фантазија некако такве природе да увећава ствари, с којима долази у додир и које им се износе. Чудновате и неприродне, а нарочито страшне ствари дечја фантазија још горе замишља, замишља их много страшније,

нв што их одрасли замишљају. Зато се препоручује да у |

то доба детињства не треба причати деци ништа чудновато и страшно. Још је горе причати деци тада о ђаволима, вампирима и т. д. |:

Из истог узрока добро је у доба младићства и девојаштва не давати младићима и девојкама на читање књиге у којима има чудноватих неприродних ствари, јер је фантазија и у то доба, као што је напред речено, најживља, најактивнија, те ако је причањем којекаквих неприродних и страшних ствари или читањем рђавих романа подстрекавано, заоштравамо — можемо створити страшљивце и занешењаке, сањалице, место васпитаника са правим и чистим појмовима и погледима на себе, свет и прилике у свету.

Фантасију, дакле, треба у доба детињства (основна „ школа) и младићства кочити, а то ће се вршити разумом, који и јесте регулатор фантазије. Све што се не слаже са | здравим разумом треба избацити из наставе. Нарочито је потребно ово кочење фантазије код деце која имају јаку и живу фантазију и која не праве велику разлику од слика у свести својој од престава од истинских предмета. Код деце пак, која су слабије, тромије фантазије треба настајавати да се у њих фантазија ојача и оживи, јер је фантазија, као што је познато, врло важна за нашу интелегенцију. Све предмете, појаве и прилике у свету и друштву не можемо изнети пред децу да их чулно посматрају. Зато им морамо стварати преставе и помоћу других помоћних, наставних срестава, а многе и многе предмете и прилике морамо стварати у деце -— нарочито у вишим разредима — просто речима.

Ти предмети и појаве, у свету и друштву што се не