Учитељ

685

могу чулно посматрати, не могу се ни лепо и правилно схватити, разумети. Зато морамо ми сву своју наставничку вештину ставити у службу, да их преставимо деци што боље, што живље, те да их васпитаници наши виде умним очима, да им у души њиховој створимо т. рећи праву, истинску слику о њима. И, што боље и правилније слике створимо у души дечјој о тим непознатим предметима — у толико смо бољи вештаци у своме послу, у своме занату васпитачком. Кад наставник, причајући деци неки историјски догађај, умедне да наведе децу да се душом пренесу у сам тај догађај, да умним очима т. рећи гледају тај догађај: уживају у ономе што је добро у њему а гнушају се онога зла, што је опет у њему; или жалосан догађај натерује деци сузе на очи онда је постигнут циљ утицања на фантазију дечју.

У овоме и јесте највећа вештина наставника — при давању престава о предметима и појавама што се не могу изнети пред децу и при свима апстрактним стварима. Зато су апстрактно науке и најтеже за децу (математика и др.), а природне науке, које не долазе у ред апстрактних наука лакше су. 0

Сплет догађаја који се има изучити у историји кога народа може се разумети и схватити само помоћу фантазије. У Земљопису тако исто. Деца једва познају своју околину; не познају ни свој срез, а треба им дати преставу о њиховом округу, па и о другим окрузима и земљама.

Зато су код ових наставних предмета деца са слабом фантазијом и лошијим, невештијим наставником наклоњена механизирању наставне грађе тих предмета, те на питање наставника:

— Де ми ти кажи што годо Стевану Немањи2 — одговарају : ;

— Стеван Немања, Стеван Немања родио се у Зети у месту Рибници.... и т. д.

Или:

— Западна, Морава, Западна Морава извире са Голије; протиче поред Ивањице, Ариља и т. д.

Код првог предавања ја сам налазио згодно место и водио сам ђаке да тај бој изводе у игри поделивши их на Србе и Турке. На овај се начин могу изводити и др. пре-