Учитељ

"689

превази; пли најзад, да се нове везе, у колико је то могуће, изједначе п по квалитету п по квантитету са старим везама, што је апсолутно немогуће, јер ово учење говора у школи има и треба да има разлике од оног учења говора, којим се одликује први узраст дечји за време прве три године живота.

Што је најглавније, оно осећање, које буди чулни предмет, а које мора бпти у вези п са говорном представом речи, — то осећање, велим, не може у оба, ова случаја бити идентично, а, то с тога, што различност српских и туђих речи истога значења, како по изговору тако и по тону који оне у себи садрже, не могу пзазвати често пута ни представу предмета којега именују, а још мање могу изазвати осећање.

Да то и објасниме. Узмимо, примера ради, учење француског језика.

Па сопственог искуства знам, да сам лакше палипио п репродуковао оне француске речи (говорне представе), које су било у корену илп осповп својој имале ма какву сличност са српском речи пстога значења, као нпр.: тоштт (мрети); Ја тог! (смрт); Ја мете (речица); Ја тегте (мати), Ја зоепт (сестра) и т. д.: а далмтио сам џ пошћуно разумевао значење п оних речи француских, у у којима се просто у изговору, наглашавала п радња, те је ова по тој ономатопејској сличности, боље п трајније хватала корена

у операцији, као нпр.: гееппопзејег (обновити); реппе (пераст адј.) епетађите (пробојност); 5'епдотпит (заспати); [ајте Је уоуаге (пуовата) по т 4.

Али, — оне француске речи, које нису имале ни једну од горњих сличности са српским речима истога значења — еосе сам памтио, (ма да ми је учење тог језика у опште лако ишло) услед тога те речп сам и лакше заборављао. Нпр. од именица: Мос (длака); (оПе (платно); стоззе (патарица) џ т. д: од глагола: гШоппег (раздати); (опззег (кашљати); гејарег (довести у редји тд.) а већ о тешкоћама, са којима се савлађује учење рћгазе рагисићет, којих има сваки језик према својим особеностима, нећу ни говорити. Са пзнесених разлога учење језика, говора, врло је тешка ствар; то није само један Рубикон, који треба прећи, већ је то, како то лепо упоређује Сотраутб (у одељку: како дете учи говорити“), мноштво мањих речица, које треба наизменичним малим скоковима прелазити, па онда — стићи у обећану земљу“.

У приправном разреду у толико је теже пзучавање српског

Ре

У чи ки ЈЕ 46