Учитељ

708

Напред сам поменуо да је до доласка г. Веселиновића врањска школа видно коракнула напред и у слободнијем кретању иу настави, а у току времена све је више српска школа добијала угледа и код Срба и у очима Турака. До 1873. године није се прослављао Свети Сава у школи, и ако су га, као што смо већ поменули, ужарски еснаф и поједине породице у Врању славили "из старина. Тада је г. Веселиновић почео обучавати и спремати нас своје ученике за прославу школске славе и већ децембра месеца 1872. године цела је школа појала химну Светога Саве Ускликнимо с љубављу свештлавељу Сави п тропар Пуши воводјаишпаго као и друге народне песмице и многољетсшвије султану Абдул-Азису, које је г. Веселиновић за ту и подобне прилике саставио овако: а Ура! живио, живио,

Живио нам живио Живио!

Цар наш Абдул-Азис Живио! !

Тако се ето довијао г. Веселиновић, да би се само слободније чуло српско име и орило по цркви Усклитнимо с љубављу светишељу Сави, српске цркве вржовној свепилцељској глави...

Кад је освану 14. јануар 1878. године била је пуна црква и порта народа, као и увек тога дана, али се ове године све радосније кретало, гледајући нас, ученике српске школе, своју децу, радоснију него других дана и година.

У цркви се онда појало грчким гласом (аријом), те ми ученици српске школе, нисмо појали у цркви тога дана целу службу, него само од причесна до краја. И сал, чини ми се, чујем онај глас од преко 100 ученика појаца, кад су грмнули Благословен грјади во имја Господње, па Буди имја Господње, као што се пева у београдским црквама. А кад смо на крају службе отпочели појати Спаси Хрисше Боже и помилуј, што дотле није било обичаја. да се поје, народ је у тренутку необично погледао на нас, ученике и на нашег учитеља г. Веселиновића бојећи се какве клевете код Турака, јер су старији људи помислили да ћемо ми, ученици, поменути српског Кнеза Милана, али кад чуше да поменусмо султана Абдул-Азиса, лакну им, и приђоше нама, својој деци, с

! Арија ја ових речи врло лепа и данас је се сећам, али не могу да је ставим на ноте,